Mnogi Lozničani i ovoga leta su spas od vrućina nalazili pored reke Drine koja osim lepote pruža osveženje i u najvrelijim letnjim danima. Međutim, osim smaragdne i sveže vode ko dođe na obale ove reke za sve ostalo mora se sam pobrinuti jer Loznica još uvek nema uređenu gradsku plažu.
Najčešće se žitelji ovoga kraja za kupanje u Drini odlučuju na nekadašnjem kampu, danas ruševini, u Gornjoj Koviljači, na "Žićinoj plaži" u Banji Koviljači, zatim kod mosta na Šepku, ili na Branjevu. Negde je reka dublja, negde plića i mirnija, ali je svuda lepa, a njena obala ostavljena kupačima da je prilagode potrebama. "Žićina plaža" je jedna od najlepših i najdužih neuređenih rečnih plaža u Srbiji gde veliki broj kupača dolazi celoga leta. Mnogi su tu sami uredili svoj kutak gde će skloniti automobil, spremiti roštilj, riblji kotlić i slično. Nicali su tu i kafići, bašte i barovi gde posetioci mogu okvasiti grlo, pa i nešto pojesti, ali je sve privremeno. Na ovom, kao ni na drugim mestima gde dolazi najviše kupača, nema urađene infrastrukture, toaleta, tuševa, kabina za presvlačenje, ležaljki i sličnih stvari potrebnih na mestima gde ljudi leti dolaze u velikom broju. "Žićinu plažu" grad sredi kao i prilazni put do nje uoči Drinske regate, ali to je uglavnom sve.
Kako je u više navrata ranije objašnjavano iz lokalne samouprave kočnica za uređenje su nerešeni imovinsko-pravnih odnosa sa susednom BiH jer se prema katastarskim knjigama posetioci ne kupaju u Drini već na bosanskim njivama. Praktično letuju u inostranstvu jer je svojeglava Drina menjala tok, što nije evidentirano pa je na papiru jedno, a u praksi drugo stanje. Zato Drina tu kupačima ne pruža ništa sem vode i šljunka. Posetioci pak smatraju da su se za sve ove godine od raspada Juge, a prošlo je četvrt veka, mogli postaviti privremeni tuševi, kontejneri i toaleti koji bi svakako dobro došli. Uprkos tome divlja "Žićina plaža" mnogima je i dalje najlepše mesto za kupanje pa je tu i staro i mlado da se brčka na vodenoj granici. O uređenju ovog dela Drine odavno se razmišljalo i pre više godina čak je postojalo idejno rešenje za uređenje turističko-rekreativnog kompleksa, ali je sve ostalo na ideji.
Slično je i u blizini graničnog prelaza Trbušnica gde je privatna firma pokušala da uredi deo reke, ali i tu Drina sama "uređuje" obalu, kupačima su suncobrani drveće, a ležaljke peškiri na drinskom šljunku. Zajedničko za sva mesta na Drini pretvorena u divlje plaže je da, osim nedostajuće infrastrukture, na njima nema ni spasilačke službe koja bi vodila računa o bezbednosti kupača.
Inače, reka Drina spada u vodotoke čije se vode u prirodnom stanju mogu upotrebljavati za kupanje i rekreaciju građana i sportove na vodi, a u Prostornom planu Loznice navedeno je da je ona resurs koji treba koristiti i u rekreativne svrhe. Nekada je ipak bilo drugačije. Kako je zabeleženo u knjizi "Kraljevska Banja Koviljača", između dva svetska rata kod Banje Koviljače, na obali Drine radio je restoran "Jugoslavija". Goste su služili konobari, plaža je imala kabine za presvlačenje, a ringišpil pored reke bio je zabava za decu.
Kurir.rs/T.I.