Nedima Nezirovića, poznatog po ulozi kriminalca Paše u seriji "Klan", publika sada može da vidi u potpuno novom izdanju u filmu "Nečista krv - greh predaka", u ulozi Jovče. Mladi glumac za TV Ekran priča o prvim utiscima o filmu, pripremama za ulogu, ali i o tome šta ga je navelo da se bavi glumom.
Kako vam se čini film, možete li da ga gledate kao običan gledalac?
- Veoma sam zadovoljan, mislim da imamo film, i to je najvažnije. Najnapornije mi je da gledam sebe uopšte, u bilo čemu što sam radio. Hvala bogu, ne mogu sebe da gledam u pozorištu jer fizički nije moguće. Bilo je treme, ali sam zadovoljan, jer je magija ovog posla što možeš da se lansiraš u drugo vreme. Razumeti te okolnosti i to vreme posebna je čar, još kad produkcija obezbedi da bude pun utisak tog vremena u fizičkom smislu, pomoću scenografije, grada koji je izgrađen za potrebe snimanja filma... Mi smo prvi koji smo kročili na te pragove.
Koliko epoha olakšava glumu?
- Igra u epohi i van nje jednako je izazovna. U "Klanu" sam dobio ulogu koja je izuzetno daleko od mog iskustva, karaktera, životnih stavova, okruženja, porodice i svega. Tu je bio potreban ozbiljan napor i istraživanje. Što se tiče epoha, imali smo video-materijale o tom vremenu, ljudima i dobar scenario bez kog nema ni dobrog filma, a ni serije. Bili smo dva i po meseca u pripremama za snimanje serije, to nije česta situacija.
Da li je lakše ili teže ući u lik koji je suprotan od vas privatno?
- Ume da bude lakše, jer si objektivniji ka nečemu što nisi ti. Kada dobiješ nešto što je blisko tebi, tu si poprilično subjektivan i to može da ne ispadne kako treba.
Po čemu pamtite snimanje filma?
- Pored konja, koji su najveličanstvenije životinje, i pored same ekipe, scenografije grada, pamtiću ga po tome što tamo nije bilo dometa. To je izuzetno radilo za nas, niko nije držao telefon u rukama. To nas je odvojilo od digitalnog sveta i pomoglo nam da budemo u atmosferi duha koji film nosi. Pričali smo dosta, mislim da ljudi danas ne pričaju.
Vi i vaš kolega Amar Ćorović prvi ste studenti FDU iz Novog Pazara. Zašto baš gluma?
- To je tačno. U Novom Pazaru postoji pozorište, tamo su se iznedrile dve klase glumaca. Imali su fantastičnu katedru, ali se to više nije održalo. Glumu sam hteo od detinjstva, to je jedna od retkih želja koje su ostale u meni.
Od kada datira vaša ljubav prema glumi?
- Od prve predstave koju sam pogledao sa šest godina u Narodnom pozorištu u Sarajevu. Majka mi je iz Sarajevu i tetka mi radi u tom pozorištu, ona me je povela na predstavu za odrasle "Omer-paša Latas". Slabo je se sećam, ali pamtim jedan šamar u predstavi. Kad god bih otišao u Sarajevo, išao bih u to pozorište i krio se po balkonima dok su dole bile probe. Niko me ne bi video, jer sam bio mali. Pratio sam probe i zaljubio se u taj svet. Čak sam pre glume upisao prava, ali me je kosmos vratio na dečju želju i upisao sam FDU, što je zaista sreća.
Maša Kostić
Bonus video: