Predsednica Platforme za Crnu Gori Iva Bajković prokomentarisala je apel gradonačelnika cetinja Aleksandra Kašćelana da se ustoličenje mitropolita Joanikija ne održi na Cetinju, ističući da sa Kašćelanom Cetinje tone u sve dublju ekonomsku krizu.
"Poštovani građani Cetinja, dok vaš gradonačelnik iz fotelje, za koju prima platu od preko 1.000 evra mesečno huška na vaše sunarodnike, građane ove države koji plaćanjem svojih poreskih obaveza omogućavaju da Prestonica dobija jedan odsto iz budzeta države Crne Gore, vi najverovatnije večeras opet nećete imati vode. I ta situacija sa vodom nije od juče. Vi niste imali vode ni za vreme državne zajednice, a Boga mi nemate je ni od 21. maja 2006.godine, napisala je Bajković na svom Fejsbuk profilu, prenosi Dan.
Kako je kazala, tekuća voda je jedna od najboljih tekovina 20. veka.
"Verujte mi na reč. Možete da se kupate kad poželite, ne morate da ciljate precizno u WC šolju jer štedite ono što se tokom dana nakupi u kainima, dakle voda kao najosnovnija potreba nikada nije bila predmet vaših protesta. A zamislite, vodu vam nije uskratila Srpska pravoslavna crkva, niti Srbi, niti četnici. Vodu su vam uskratile nesposobne, lažne patriotske strukture koje su do sada imale vremena da to pitanje reše. I to ne jednom", podseća Bajkovićeva.
Takođe je poručila da desetine Cetinjana ide Narodnu kuhinju Mitropolije crnogorsko – primorske da uzme jedan obrok, a zatim za 20 evra sa kršima da nasrće na istu tu Mitropoliju i ljude koji svojim trudom hrane gladne.
"Zahvaljujući ratnim huškačima koji pokrivaju odgovorne funkcije, Cetinje danas nema ni turista. Samo uporedite podatak da je Cetinje 2019.posetilo preko 20.000 turista, ove godine jedva je bilo 8.000. Mislim da bi trebali ozbiljno da razmislite zašto je kulturno – istorijsko mesto koje ne treba posebno ni reklamirati za izletničke ture dospjelo na ovakav glas. Nije valjda da se turisti i gosti osećaju nesigurno? A ne bih ovo ni pisala da se ne sećam da je Cetinje za Budvu, sve do druge polovine osamdesetih bilo metropola. Mi nismo imali ni krštene prodavnice. Za sve što nam je trebalo išli smo na Cetinje, što Tarom, što sopstvenim automobilom. Pamtim i Rijeku Crnojevića, ali pamtim i svoje selo – Građane u kojima je čak i škola radila. Pamtim i Cetinjane koji su bili gospoda, koji su imali i stav i držanje, i koji su bili rečiti, a od njih se moglo što-šta fino i čuti", zaključila je Bajković.
Kurir.rs