Četiri dana nakon preuzimanja Kabula portparol talibana Zabihula Mudžahid objavio je na svom Tviteru novo ime države, novi izgled zastave i grba. Kao što su i najavili, talibani su promenili naziv države u Islamski Emirat Avganistan. To je isto ime koje su koristili dok su vladali ovom zemljom od 1996. do 2001.
Povratak talibana na vlast nakon povlačenja stranih trupa bio je očekivan i neizbežan. Međutim, brzina i način na koji se to dogodilo su zapanjujući, sramotni i ponižavajući za Zapad.
Neshvatljivo je da Amerikanci nisu bili u stanju da organizuju dostojanstveno povlačenje i okončanje najdužeg rata u svojoj istoriji. Nespremnost, inertnost i nemoć vlade i vojske Avganistana da se adekvatno suprotstave i pruže otpor posebna je priča, ali sve to ne umanjuje američku katastrofalnu operaciju povlačenja. Ta nesposobnost ostaće trajna mrlja na mandatu predsednika Bajdena i njegovog tima.
Vojna intervencija u Avganistanu, koja je pokrenuta pre 20 godina, imala je za cilj, pre svega, rušenje talibanskog ekstremnog islamističkog režima koji je bio uporište terorističkoj organizaciji Al Kaida i njenom vođi Osami bin Ladenu, arhitekti napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. Takođe, Zapad je za cilj imao da uspostavi mir i stabilnost, kao i da demokratizuje Avganistan.
Ova misija je doživela fijasko. Pobeda talibana je jak moralni šamar Zapadu i veliki podstrek za džihadističke grupe širom sveta. Povlačenje američkih i NATO trupa iz Avganistana izazvalo je zabrinutost u EU jer bi ovakav razvoj događaja vrlo lako mogao biti okidač za novi veliki migrantski talas koji će zapljusnuti Evropu.
Nemačka kancelarka Angela Merkel priznala je, pre sedam dana, da je situacija dugo bila pogrešno procenjena, da su gorka, dramatična i strašna ova dešavanja, i jasno stavila do znanja da nemačka vlada ne planira da primi veći broj izbeglica, već da je glavni cilj da se ponudi perspektiva onima koji su direktno pomagali Bundesver.
Slično Angeli Merkel, šef briselske diplomatije Ðuzep Borelj, obraćajući se parlamentu EU u četvrtak, saopštio je da Evropa ima moralnu dužnost da spase što više Avganistanaca koji su radili za EU u toj zemlji i istakao da neće biti moguće sve ih izvući. Dok je u telefonskom razgovoru, vođenom pre dva dana, predsednik Turske Erdogan rekao kancelarki Merkel da je novi talas migranata iz Avganistana neizbežan i da njegova država ne može da prima izbegle Avganistance, jer u Turskoj već ima oko pet miliona tražilaca azila.
Zapad mora pronaći način kako da ne ostavi na cedilu sve one ljude i njihove porodice koji su se nadali i verovali da će imati pristojan život i da će živeti u zemlji koja će biti makar nalik zapadnim demokratijama. Mora se pomoći onim Avganistancima koji su svesno rizikovali sarađujući sa SAD, EU i NATO. U suprotnom, to će biti samo još jedan primer kako su velike sile izmanipulisale, žrtvovale i trgovale sudbinama nedužnih ljudi.
Kakva se geopolitička igra odvijala u Avganistanu poslednjih 20 godina, kakva se trenutno odvija i kakva će se igra odvijati, koji je i čiji interes, verovatno nikada nećemo do kraja saznati. Ono što je očigledno jeste da u velikim geopolitičkim igrama nema konačnih pobednika i poraženih.