KRVAVI OBREDI: Zločini pod uticajem sekti! Niko nije zaštićen! Uglavnom se udvaraju ljudskim slabostima ili nevoljama!
Pon, 23.08.2021. 9:31h
Foto: Shutterstock
U Srbiji su se dogodili mnogi zločini inicirani sektaškim delovanjem. Neke od najozloglašenijih sekti koje su aktivne kod nas su Crna ruža, Red istočnog
hrama, Satanini vitezovi, Vatra pakla
U Srbiji je u zvanični registar upisano 36 crkava i verskih zajednica, a broj onih neregistrovanih, koje čine razni mistični kultovi, viteški redovi i tome slično, nije preciziran. Takve zajednice obično nazivamo sektama.
Gledajući u ne tako daleku istoriju, zabeleženo je da su se u našoj zemlji dogodili mnogi zločini inicirani sektaškim delovanjem. Neke od najozloglašenijih sekti koje su, pretpostavlja se, aktivne kod nas su Crna ruža, Red istočnog hrama, Satanini vitezovi i Vatra pakla.
Ono što je bitno, napominju sektolozi, jeste to da postoje četiri grupacije sekti, kao i to da nijedna od te četiri grupacije nema iste ciljeve i načine vrbovanja sledbenika.
Niko nije zaštićen
Sekte u Srbiji datiraju još od pretprošlog veka, kaže za Kurir sektolog Dimitrije Pastuović.
- Sekte možemo podeliti na četiri osnovne grupacije, a to su pseudohrišćanske, koje su nastale odvajanjem od hrišćanstva; pseudohinduističke i dalekoistočne, koje su nastale odvajanjem od hindu vere, zatim sinkretističke sekte, koje su mešavina svega prethodno navedenog, i, na kraju, satanističke sekte, za koje sama reč kaže da su otvoreno destruktivne i antihrišćanske. Treba pomenuti i da postoje komercijalne sekte, kojima je cilj samo zgrtanje novca; tu treba napomenuti neke kurseve, kao, na primer, kako postati milioner, kursevi koji vas uče kako da razmišljate, kako da se ponašate i tome slično, što je sve zastupljenije u moderno vreme - upozorava Pastuović.
Ono na šta on još upozorava jeste to i da su za mlađu grupaciju najopasnije satanističke sekte, ali i da od sekti baš niko nije zaštićen.
- Treba znati da su sekte opasne za sve grupacije i da su nebitni obrazovanje, godine, mesto odakle ste, odnosno da li je to selo ili grad, svaka sekta ima svoju ciljnu grupu. Za neke mlađe osobe svakako su najopasnije sataničke sekte čije se delovanje uglavnom završi nekim tragičnim događajem - kaže Pastuović i dodaje da ono što razlikuje sekte kod nas u Srbiji i u inostranstvu jeste to što, na primer, u Evropi postoje adekvatni zakoni koji se nose sa sektama.
Kroz istoriju, koncept delovanja sekti nije se mnogo menjao, ali nekada su delovali grupno, i po tome su bile prepoznatljive, a danas, kažu stručnjaci, njihov se uticaj bazira na sektaškom učenju koje obavljaju pojedinci.
Kako kaže klinički psiholog Vlajko Panović, ono što se nije promenilo jeste to koji su ljudi podložni njihovom uticaju.
- Oni se uglavnom udvaraju ljudskim slabostima ili nevoljama, i na to se uglavnom upecaju usamljeni ljudi, ljudi koji su nezadovoljni svojim životom, napušteni, oni čije su porodice dezorganizovane. Mnogo je usamljenih ljudi, čak i onih koji su u braku, jer ne postoji dovoljno razgovora, razumevanja, i to su neki razlozi koji teraju čoveka da pronađe rešenje u nekim takvim organizacijama - kaže on.
Vrbovanje i savet
Vlajko Panović podseća na jedan slučaj iz svoje bogate karijere, o jednom dečaku u Srbiji.
- On je svakoga jutra na putu do škole sretao jednog čoveka, koji se solidarisao i saosećao sa njim, u smislu da li mu je teška torba, nudio mu pomoć, koju je ovaj odbijao, ali kako ga je sretao svaki dan, oni su se ipak sprijateljili. Na kraju, kada se klupko odmotalo, saznalo se da je dečak učestvovao u satanističkom obredu ubijanja praseta usred grada, i to sa prigušivačem. On je zloupotrebljen i da, onda kada treba da bude u školi, prenosi nešto za šta nije znao da je droga, od tog mesta do Beograda. Roditelji su shvatili da nešto nije u redu kada im je javljeno da dva dana nije pohađao nastavu - objašnjava Panović.
On dodaje i da nije poenta plašiti ljude sektama, ali da je bitno podići svest o svemu tome, pogotovo kada je reč o mladim ljudima.
- Moj savet je da roditelji budu više u životima svoje dece, da im pomognu da razumeju današnju realnost, koja je poprilično izvrnuta i sumorna. A što se tiče odraslih, voleo bih da pomoć potraže od svojih bližnjih, umesto od nekih organizacija, vračeva, magova i tome slično - savetuje Panović.
Žrtvovanje psa u Obrenovcu
Ritual klanja
Katarina Popović iz Zemuna i Marko Ðurđević iz Obrenovca osuđeni su 2019. u Obrenovcu na zatvorske kazne jer su u decembru 2018. godine zaklali psa i sve to snimili kamerom i preko društvene mreže Fejsbuk uživo preneli ritual klanja nesrećne životinje. Na monstruoznom snimku vidi se osuđeni Marko, koji izvodi satanistički ritual ubijajući psa da bi prineo žrtvu i izgovara „Kefo zote”. O sekti Kefo zote se malo zna jer su to samostalci koji su pod uticajem drugih sektaških organizacija i njihovih satanističkih obreda.
foto: Printscreen
Protojerej-stavrofor dr Lazar Milin o sektama
Unutrašnji protivnici crkve
Dr Lazar Milin (1914-2001), teolog i protojerej-stavrofor, koji je bio i redovan profesor Bogoslovskog fakulteta, u svojoj knjizi „Naučno opravdanje religije”, izdatoj 1986. godine, o sektama je napisao sledeće:
- Suština sekte se upravo i sastoji u njenoj opoziciji prema Crkvi, u poricanju crkvene vere, crkvene organizacije i crkvene vlasti. Sekta to obično čini u ime duhovnosti, u ime pravog Hrista, u ime istinitog tumačenja i shvatanja Svetog pisma. U stvari, svaka sekta čini ogromnu uslugu ateizmu, bilo svesno ili nesvesno. Ateisti i nehrišćani mogu da budu spoljašnji protivnici Crkve, a sektaši su njeni unutrašnji protivnici. Materijalistička filozofija joj poriče istinitost, tobož u ime naučnih činjenica, a sektaši poriču istinitost Crkve, tobož u ime Svetog pisma. Metod je različit, a rezultat isti: osporavanje i obaranje Crkve.
foto: Privatna arhiva
Samoubistva učenika Gimnazije „Sveti Sava”
Skok sa zgrade i pucanj iz pištolja
U februaru 2002. godine samoubistvo je izvršilo dvoje sedamnaestogodišnjih učenika beogradske gimnazije „Sveti Sava”. Andrea Jevtić skočila je 11. februara kroz prozor svoje sobe sa osmog sprata zgrade, a dva dana kasnije, 13. februara, Filip Tomović pronađen je ubijen iz očevog pištolja na Dunavskom keju. Nestao je dva dana ranije. Na mestu gde je nađeno njegovo telo, na dan sahrane, pronađeni su uredno složeni kamenčići, krstovi od slame i pruća i neke roze krpice, a njihovi roditelji i poznanici tvrdili su da su oboje bili pod uticajem sekte Crna ruža.
foto: Shutterstock
Masakr u Vranju, jun 1993.
Satanistički pir u kasarni
U kasarni „Južnomoravske brigade” u Vranju 3. juna 1993. godine vojnik Jožef Mender, koji je bio na redovnom odsluženju vojnog roka, razvalio je rešetke na prozoru pritvora i uspeo da napadne i savlada stražara, od koga je uzeo automatsku pušku, kojom je započeo krvavi pir po kasarni. U ubilačkom pohodu ubio je šest vojnika i jednog podoficira zastavnika, da bi na kraju pucao u sebe. Ono što su prvi rezultati istrage pokazali jeste da je Mender na levoj podlaktici imao istetoviran obrnuti krst i datum 3. jun 1993. godine, tj. datum kada je i počinio masakr.
U zapisima je ostalo zabeleženo da su tokom pretresa njegove sobe u roditeljskom domu pronađeni metalni obrnuti krst na crnom kanapu, kao deo nakita koji se nosi oko vrata, metalni znak obrnutog pentagrama, časopisi, crteži, razglednice sa temom „Bad Religion” (loša vera), razne amajlije, što je, po vojnobezbednosnim službama bio nesumnjivi dokaz pripadnosti satanističkoj sekti.
foto: Shutterstock
Šabac, jun 1993.
Drugi zločin u kasarni
Pet dana nakon masakra u Vranju usledio je novi zločin, isto u vojsci, u kasarni „Mika Mitrović” u Šapcu. Tog 8. juna Subotičanin Nandor Kiš, vojnik na redovnom odsluženju vojnog roka, prilikom smene straže u večernjim časovima iz automatske puške ubija jednog vojnika i desetara, a nekoliko prisutnih vojnika ranjava, a zatim, kao i Mender, puca u sebe iz automatske puške. I u ovom slučaju, kao i kod istrage Menderovog zločina, vojska je tvrdila da je u pitanju žrtvovanje i da je i Kiš pripadao nekom ogranku satanističke sekte. Zbog ova dva slučaja vojska je tad krenula u prevenciju sprečavanja delovanja sekti na vojnike. Počelo je štampanje brošura i obavljali su se intenzivni razgovori sa oficirima i podoficirima.
foto: Shutterstock
Žrtva Crne ruže
Metak u čelo
Filip (17) nađen je mrtav 13. februara 2002. na Dunavskom keju na Karaburmi, dva dana posle nestanka, sa rupom od metka na čelu. Oko njega je bio utaban krug u zemlji, a nađeni su i satanistički znaci, kao što su krst okrenut naopako, sveće sa fitiljima nadole i hleb ukopan u zemlju. Filip je navodno bio pod uticajem sekte Crna ruža, koja je ekspanziju doživela još 1992. godine, kada je otkrivena grupa od nekoliko desetina mladića i devojaka koji su se okupljali na subotičkim grobljima, izvodeći satanističke rituale i pijući životinjsku krv. Njihove mete bili su uglavnom omladina, osnovci i srednjoškolci, a po o onome što se zna o njima - uglavnom podstiču na samoubistva i ubistva.
foto: Shutterstock
Kult Neksijum
Princezina ćerka u sekti
Katarina Oksenberg, ćerka princeze Jelisavete Karađorđević, imala je bliski susret sa kultom Neksijum, u koji je ušla njena ćerka Indija i u kom je provela sedam godina. Ova sekta je osnovana 1998. u Njujorku i smeštena je u okrug Albani, a njen osnivač je Kit Rejnijer.
Ovaj kult sebe definiše kao organizaciju koja ljudima olakšava lični i profesionalni razvoj. Tokom obuke, studenti se obraćaju osnivaču kao „Savršenom” sa velikim poštovanjem. Njihovo delovanje se svodi na prikupljanje ličnih informacija i fotografija, kojima potom ucenjuju članove ako se ne ponašaju prema njihovim očekivanjima. Pored toga, postojalo je i tajno žensko društvo DOS, a ženama je rečeno da je reč o grupi za osnaživanje žena. Od njih se tražilo da daju kompromitujuće informacije o sebi kao garanciju tajnosti, poznatu i kao zalog. Zalozi su bili u vidu seksualno eksplicitnih fotografija, do pisama u kojima su izmišljale štetne izjave o voljenima. Bile su žigosane Rejnijerovim inicijalima i bile su iskorišćavane kao seksualne robinje. Kit Rejnijer (61) osuđen je prošle godine na 120 godina zatvora.