Lideri naprednih ekonomija sveta Grupe sedam (G7) održaće hitan sastanak danas koji će biti usresređen na napore u evakuaciji i koordinaciju politike prema Avganistanu, dan nakon što je američka vojska organizovala najveći broj evakuacionih letova otkad su talibani preuzeli kontrolu nad tom azijskom zemljom.
U analizi urednika Gardijana Patrika Vintura, navodi se da će ovaj sastanak u suštini biti okupljanje pobeđenih i da treba razraditi trostruki plan - kako osigurati da što veći broj Avganistanaca napusti Kabul i da li su SAD spremne da se prodržavaju prvobitnog roka da njihove snage napuste Avganistan 31. avgusta, kako se program izbeglištva može koordinisati i na kraju, kako ohrabriti talibane da formiraju inkluzivnu vladu.
Amerika
Džo Bajden, nakon što je mesecima marljivo laskao svojim evropskim saveznicima, zna da je izgubio poverenje, uključujući očigledno ceo politički spektar u Velikoj Britaniji, obično jednog od najbližih američkih saveznika.
Profesionalna reputacija njegovog spoljnopolitičkog tima takođe je poljuljana, kao i njegovi planovi za zagovaranje demokratije, navodi se u analizi.
Kao gest pomirenja sa Evropom, mogao bi da pokuša da evakuaciju sa aerodroma održi otvorenom nekoliko dana duže.
On se takođe suočava sa pitanjima o tome kako će sprečiti da Avganistan postane mesto okupljanja terorista, ostavljajući zapad izložen kao što je bio pre 20 godina.
Velika Britanija
Britanski ministri su najviše otvoreno kritikovali Bjdenovu odluku da nastavi sa planom evakuacije, ali prihvataju da se vazdušni prevoz u Kabulu završava kada američke snage odluče da odu.
Boris Džonson je rekao da će od Bajdena tražiti produženje roka za povlačenje američkih trupa i veruje da Bajden, u znak dobre volje, to duguje svojim evropskim partnerima, čak i ako je produženje za nekoliko dana.
Ali talibani su to odbacili, a pucnjava na aerodromu u ponedeljak ujutru povlači bezbednosne rizike.
Britanski ministari odbrane približili su se prihvatanju da talibani imaju veto, pa to zahteva od Rusije i Kine da ubede talibane da je rano iskazivanje fleksibilnosti u njihovom ličnom interesu. Bez obzira na to, evakuacija će uskoro morati ući u drugu kopnenu fazu koja će više zavisiti o odobrenju talibana.
Francuska
Francuska deli neka mišljenja sa Velikom Britanijom. U izveštaju Jelisejske palate o razgovoru između Bajdena i francuskog predsednika, Emanuela Makrona, koji je održan u petak, Makron je opisao misiju evakuacije saveznika kao moralnu odgovornost i rekao Bajdenu da ne mogu da ih napuste.
Francuski ministri spoljnih poslova i odbrane putuju u Ujedinjene Arapske Emirate kako bi organizovali prevoz izbeglica do regionalnih zaliva.
Ministar spoljnih poslova Francuske Žan-Iv l Drian rekao je da su zabrinuti za krajnji rok kada moraju da se povuku američke trupe iz Avganistana, te da im je potrebno još vremena.
Francuska će verovatno podržati postavljene uslove za međunarodno priznanje talibana, što je Boris Džonson naglasio u svojim bilateralnim razgovorima sa liderima G7.
-Oni koji se odluče za rat i nasumično nasilje, biraju izolaciju, rekao je Makron.
Ali verovatno više od bilo koje zemlje G7, Francuska ima razloga da se oseća opravdanim zbog debakla u Kabulu, i većina je sklona da ospori stalnu pretpostavku da unilateralistički predsednik SAD može nastaviti da dominira zapadnom spoljnom politikom i odbranom.
Potreba da Evropa postane vojno samostalnija bila je stalna tema Makronovog predsedavanja.
S obzirom na izbore sledeće godine, Makron je naglasio da se od EU ne može očekivati da prihvati talas avganistanskih migranata.
Italija
Premijer Italije, Mario Dragi je planirao da održi poseban samit G20 u Rimu u septembru na kome bi bile Rusija i Kina, i da bi tu objasnili svoju viziju Avganistana.
Italija podržava produženje roka, ali smatra da protekle sedmice moraju označiti prekretnicu u odbrani EU. U intervjuu za La Republiku, general Klaudio Gracijano, predsednik Vojnog komiteta EU i bivši načelnik italijanskog odbrambenog štaba, rekao ovo što se dešava je poraz celog zapada i onoga u šta su verovali u poslednjih 20 godina.
-To svakako nije kraj NATO -a, kao što su neki analitičari napisali, ali je jasno da Alijansa mora da se preispita, naglasio je.
Tvrdi i da je EU potrebna centralna komanda koja ima na raspolaganju dovoljno snaga, efikasna sredstva, koordinisane operativne strukture, ulaganja u sajber i nove tehnologije, dodaje.
Nemačka
Angela Merkel odbrojava dane na mestu kancelara i usred predizborne kampanje u kojoj se njena stranka bori, dosta se trudila da pitem telefona ubedi zemlje u blizini Avganistana, poput Pakistana i Tadžikistana, da prihvate izbeglice. Ali uprkos tome što je nudila novac, nailazi na otpor. Nemačka je dosad raselila 2.700 izbeglica i pregovara sa talibanima o otvaranju kopnenih puteva.
Nemačku je potresla situacija u Kabulu. Armin Lašet, koji je kandidat konzervativaca da nasledi Merkelovu na septembarskim izborima, opisao je pad Kabula kao ''najveći debakl koji je NATO video od svog osnivanja i da je ''to epohalna promena sa kojom se suočava''.
Ministar spoljnih poslova Hajko Mas, govorio je o kolektivnoj grešci.
Nemačka razgovara sa Turskom kako bi videla da li bi bila voljna da sprovede operaciju evakuacije samo za civile na aerodromu u Kabulu nakon završetka vojne operacije.
Turska ne želi da bude dom još jedne masovne evakuacije izbeglica i favorizuje uredan proces migracije.
EU
G7 sada uvek prisustvuju dva lidera Evropske unije, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zatražila je od svih zemalja koje su učestvovale u misiji u Avganistanu, evropskih i neevropskih, da ponude dovoljno kvota za preseljenje i sigurne rute tako da se može garantovati ljudima sklonište.
Međutim, premijer Slovenije Janez Janša insistirao je na tome da Evropaneće dozvoliti da se ponovi strateška greška iz 2015. godine.
-Moramo pomoći samo pojedincima koji su nam pomagali tokom NATO operacije, rekao je.
Kanada
Na početku nacionalne predizborne kampanje, kanadski premijer Džasin Trudo našao se na udaru zbog toga što nije predvideo tempo napredovanja talibana i zbog birokratskih barijera sa kojima se suočavaju Avganistanci koji su pomagali kanadskim snagama i sada traže utočište.
Rani znakovi u anketama pokazuju da Trudou polako pada rejting, iako je vojno učešće Kanade, koje je okončano pre deset godina, uživalo dvostranačku podršku.
Kanadske odbrambene snage izvele su avionom više od 1.000 Avganistanaca iz te zemlje, koji su pomagali kanadskim snagama. Trudoova vlada obećala je da će uzeti 21.000 Avganistanaca.
Japan
Zemlja najmanje uključena u krizu, Japan, ipak šalje tri vojna aviona u Avganistan, počevši od ponedeljka, radi evakuacije svojih građana i lokalnog osoblja.
Japanska ključna briga biće da se osigura da se Bajden pridržava svog obećanja da povlačenje iz Avganistana odražava promenu prioriteta Vašingtona u pravcu konkurencije Kini u jugoistočnoj Aziji. Tokijski strah je da povlačenje odražava rastući američki izolacionizam.
Kurir.rs