Iako je, po Ustavu Srbije, ćirilica službeno pismo, retki su oni koji je redovno upotrebljavaju. To bi uskoro moglo da se promeni, jer će zakon obavezivati sve javne ustanove i privredna društva da u svom radu upotrebljavaju matično srpsko pismo.
Novinari Kurir televizije istraživali su da li će zakon pospešiti upotrebu ćirilice u javnom životu.
Kako pokazuju istraživanja, isključivo ćirilicom piše manje od 30 odsto građana, dok se većina njome samo potpisuje. Uprkos brojkama, neki se i dalje trude da ćirilična slova ne zaborave.
- Ćirilicu uglavnom koristim, osim kad pišem na nekom drugom jeziku.
- Samo za poruke, klasične poruke i viber ili whats up.
- Ja sam generacija koja je i ćirilicu i latinicu učila, a potpis je recimo kod mene uglavnom ćirilica - navode prolaznici.
Latinicu srećemo na svakom koraku, a nametnuli su nam je, kažu stručnjaci, savremeni oblici komuniciranja i globalizacija.
- Zakon ne može nama da pokaže koliko treba da budemo ponosni na to što smo imali jednog Ćirila i Metodija, koji su stvorili naše pismo, jednog Vuka Karadžića koji ga je reformisao i što bi trebalo mi sami sada da budemo dobri potomci i da ga čuvamo - kaže Jasna Janković, profesor srpskog jezika i književnosti.
Osim u digitalnom svetu, pomoćno srpsko pismo dominira i u novinama, javnim natpisima i nazivima prodavnica, kafića i kompanija, iako firme dobijaju popust na zakup ako u natpisima koriste ćirilicu.
- Treba podržati želju lokalne zajednice da kroz smanjivanje određenih zahvata i materijalno stimulisanje poslodavaca utiču na to da se što više pojavljuje ćirilično pismo u nazivima firmi - navodi Nebojša Atanacković, Unija poslodavaca Srbije.
Prema rečima stručnjaka, olakšice ili kazne nisu primarne metode za očuvanje ćirilice, već građane treba osvestiti kroz poruku da nacionalni identitet najvernije čuva "jedno slovo, jedan glas".
Kurir.rs
Bonus video: