ZORAN KOSTIĆ CANE ZA KURIR: Niko posle korone nije ostao normalan! Treba živeti dan po dan
Želim da pozovem ljude na naš koncert, bez obzira na to da li su vakcinaši ili antivakcinaši. Dođite na Taš da se opet osetimo živim!
Ovako počinje intervju za Kurir Zoran Kostić Cane, frontmen Partibrejkersa, koji već četiri decenije drži do svoje priče, autentičnosti i svog identiteta jednako energično, smelo i aktuelno kao i na samom početku. U svom maniru, bez dlake na jeziku i bez bilo kakvog ustručavanja, on govori o našoj stvarnosti i životu u doba korone.
Da li je sve spremno za spektakl 4. septembra na Tašmajdanu u Beogradu?
- Razmišljamo još uvek o repertoaru. Imamo pesme koje sviramo svuda, ali moramo da odaberemo nešto što nismo izvodili dugo. Počeli smo s probama. Svirali smo već nekoliko koncerta i nadamo se najboljem.
Kakvu magiju ima Tašmajdan? Da li je to najakustičniji prostor u Beogradu?
- Ne samo u Beogradu već u celoj bivšoj u Jugoslaviji. Nalazi se u centru grada, ceo prostor ima odličan vajb. Prvi put sam tamo svirao još kao klinac 1981. godine.
I kako to pamtite?
- Bilo je uzbudljivo i vatreno. Na mapi našeg kretanja je uvek bio Tašmajdan, diskoteka "Cepelin"... Na Tašu sam od 15. godine. Koncert Riblje čorbe 1. septembra 1979. Neviđen koncert! Ne možeš opisati onom ko nije bio. Toliko zajedništvo ljudi...
Godina 2021. se u celoj bivšoj Jugoslaviji i u rokenrolu obeležava kao četiri decenije od početka novog talasa. Da li ste vi imali tada osećaj da radite nešto veliko i važno?
- Kad si mlad, ne razmišljaš o tome. Nama je bilo samo važno to što smo dobili priliku da se izrazimo i da nas neko čuje. Imali smo 15 i 16 godina i nismo tada razmišljali o budućnosti. Nama je bilo važno da izađemo i kažemo: "Opa, eto nas, ljudi!" Neki su hteli da budu poznati, drugi važni, neki da dobiju socijalni status, a mi smo želeli samo da nešto kažemo i objasnimo. To je pank-rok. Hteli smo tu neku istinu da ispričamo. U nama su bili samo nagon i neki unutrašnji glas i intuicija. Te stvari su i u ovom vremenu poželjne.
Da li ste pisali nove pesme tokom korone?
- Nisam pisao pesme. Svaki dan zapisujem nešto u svoju svesku. Koronu sam proveo na plaži. Od moje kuće u Zrenjaninu nedaleko je jezero i plaža Peskara. Gledao sam labudove i patke. Kupamo se i gledamo sunce. Hoćeš da se opustiš, a ne možeš, u duši ti neka zebnja i strah. Niko posle ovoga nije ostao normalan. Nemam ja neki epohalni savet za ljude. Treba živeti dan po dan. Lagano i biće valjda okej. Otkud znam? Situacija je teška i neće ništa više biti kao pre. Neko hoće da istrebi ljude. Korona je biološko oružje, jer je prisutna i na minus 50.
Godinama vam je baza Zrenjanin, a ne Beograd. Šta to ima u Banatu?
- Mir je i tišina. Nema gužve kao u Beogradu. Živim tu već 26 godina. Odem u Beograd i nakostrešim se. U Zrenjaninu gledam u svoj bagrem, orah i mazim kuče.
Volite životinje, a posebno ste bili vezani za jednu mačku? - Moja maca je umrla posle 22 godine. Teško sam to podneo. Kad s nekim živiš toliko dugo, ona mi se sad priviđa. Nije tu fizički, ali je u nekom astralu.
Na kraju, kakvu poruku imate za svoje fanove?
- Ljudi! Dođite 4. septembra na koncert Brejkersa, da budem zajedno. Da pripadnemo jedni drugima. Čekamo vas! Dobro došli!
Ljubomir Radanov
Bonus video: