GLOGOVAC BI DANAS NAPUNIO 52 GODINE, A OVIM REČIMA DIRAO JE U SRCE: Ne treba previše tražiti od života, treba nešto i zaslužiti
Glumac Nebojša Glogovac na današnji dan napunio bi 52 godine. Vest o njegovoj iznenadnoj smrti potresla je javnost i ostavila dubok trag u srcima svih koji su ga voleli poštovali njegov rad.
Nebojša Glogovac preminuo je 9. februara 2018. godine, nakon borbe sa opakom bolešću. Glumac je rođen u Trebinju, a o tome kako je postao glumac govorio je jednom za domaće medije.
- Nikad nisam znao da ću biti glumac, niti sam imao pojma šta je to glumac. Što bi rekli klinci, nisam se ložio na to. Ložio sam se na fudbal, na devojke, na sport. Bio sam odličan đak, ali to mi je bilo više onako, usput, lako. Dobro sam pisao, al' nisam bio naročito vredan. Više me zanimalo zezanje. Gluma je, ajd', možda bismo mogli reći, kad računam iz ove, sasvim naknadne perspektive, počela sa četiri godine, kad sam recitovao na Svetog Savu i kad sam se kao konj drao iz petnih žila jer su mi objasnili da to mora da se čuje. I svi su čuli. Pa su me one stare gospođe hvalile više nego ostalu decu. Valjda njih nisu čule. Ne znam, možda bismo mogli reći, tako je krenulo - rekao je glumac svojevremeno za domaće medije.
Glogovca publika pamti po ulogama u ostvarenjima "Spasitelj", "Munje", "Kad porastem biću Kengur", "Ranjena zemlja", "Klopka", "Nebeska udica" i drugim, dok se svojevremeno naširoko pisalo o njegovoj odluci da odbije ulogu u kontroverznom filmu Anđeline Džoli, "U zemlji krvi i meda".
- Jedna od mojih teorija zašto sam upisao glumu je što nisam bio zadovoljan sobom. Želeo sam i trudio sam se godinama da se dopadnem devojkama. Mislio sam da loše izgledam, neko vreme sam bio debeo, a kad me je drmao pubertet, najgore sam izgledao - bio je iskren u intervjuu za magazin "Hello"
Glumac je poslednje dve godine života bio u braku sa drugom suprugom Milicom, dok je od 1996. do 2014. bio oženjen Minom Glogovac, za sobom ostavio troje dece, ćerku Sunčicu i sinove Gavrila i Miloša.
- Ja svoju decu osećam i razumem, pomalo zbog onoga kakav sam, pomalo zbog prirode posla. Razumem koliko znaju, koliko ne znaju, mogu da se stavim u njihov položaj. Moguće je da koristim nešto iz svog ličnog iskustva, ali ne baš striktno i planski. Važno mi je da nauče da misle svojom glavom, da budu nezavisni, da znaju da su poštenje i iskrenost moralne vrednosti koje će im pomoći da budu bolji ljudi. Odemo, na primer, u zajedničku šetnju. Ja šetam kera dok oni voze bicikle. Stignem da odigram backgamon u kafiću u koji stalno dolazim. Obične stvari. Ne treba previše tražiti od života, treba nešto i zaslužiti. Treba imati meru - naveo je svojevremeno za "Blic".
Kurir.rs/A.A.
Bonus video: