Raskid između Velike Britanije i EU, koji se dogodio pre pet godina, bio je bolan za obe strane. Bregzit je izazvao političke turbulencije, poremetio konstrukciju Unije i uneo nemir među građane i Starog kontinenta i Ostrva.
Britanski premijer Boris Džonson je, povodom pete godišnjice bregzita, izjavio da je odluka o napuštanju EU deo njihove istorije i da je sada važno da se iskoristi sloboda koju im je ona donela za oblikovanje bolje budućnosti Britanaca.
Iako su pregovori odavno završeni, postignuti sporazum o budućim vezama između EU i UK još nije u potpunosti implementiran. Ne nazire se razrešenje problema kopnene granice Severne Irske sa EU. Odnosi u ovoj zemlji opterećeni su burnom istorijom koja je obeležena nasiljem, a stanovništvo je podeljeno na unioniste - protestante, koji žele ostanak u UK u sadašnjem okviru, i na katolike, pristalice ujedinjenja sa Republikom Irskom.
Poseban aranžman koji je dogovoren za Severnu Irsku podrazumeva da ovaj deo UK ostane deo jedinstvenog evropskog tržišta, ali uz kontrolu robe koja dolazi iz Velike Britanije u Severnu Irsku. Način sprovođenja ovog aranžmana biće izvor tenzija u budućim odnosima između EU i UK.
Osim po pitanju Severne Irske, bregzit utiče i na situaciju u Škotskoj. Nakon nedavno održanih parlamentarnih izbora, većinu u škotskom parlamentu čine Škotska nacionalna stranka (SNP) i Zeleni, stranke koje zagovaraju drugi referendum o nezavisnosti. Škotska nacionalna stranka je pobedila četvrti put zaredom, osvojivši 64 od 129 mesta, dok je Zelenima pripalo osam mesta, tako da independistički blok ima jasnu većinu od 72 zastupnika. Takav izborni rezultat ove dve partije tumače kao jasnu poruku za pokretanje drugog referenduma o nezavisnosti.
Škotska premijerka i liderka SNP Nikola Stardžon je još u jesen 2019. godine, posle parlamentarnih izbora u Britaniji na kojima je njena stranka dobila čak 48 od 59 poslaničkih mesta predviđenih za Škotsku, obećala da će novi referendum organizovati do kraja 2023. ako na izborima za škotski parlament u maju 2021. obezbedi većinu. Po zakonu, održavanje referenduma mora da odobri Vestminster, koji se tome izričito protivi. „Referendum u sadašnjim okolnostima je neodgovoran i nepromišljen“, istakao je britanski premijer, koji je i ranije govorio da se takvo glasanje može dogoditi jednom u generaciji, te da u bliskoj budućnosti ne bi trebalo očekivati novi referendum. Vladajuća škotska stranka i premijerka Stardžon smatraju da je bregzit radikalno promenio politički kontekst i da bi Škoti u novonastalim okolnostima većinski glasali za nezavisnost. SNP je jasno stavio do znanja da neće kršiti zakon i organizovati referendum po katalonskom modelu.
Pitanje referenduma će u narednom periodu opet dominirati britanskom političkom scenom. Bregzit se pokazao kao politički, ekonomski i geostrateški promašaj koji je produbio unutrašnje podele i narušio jedinstvo zemlje. Ako bi se otcepljenje Škotske jednoga dana i dogodilo, ekonomske, političke i geopolitičke reperkusije bile bi nesagledive. To bi bio najveći udar na Ujedinjeno Kraljevstvo još od irske nezavisnosti pre sto godina. Prema mišljenju mnogih, to bi predstavljalo i kraj samog Kraljevstva. Zbog toga je ulog previsok i za Edinburg i za London.