Glumca Asima Ugljena (38) mnogi pamte po ulogama u serijama 'Na granici' i Kud puklo da puklo', te po filmovima 'General' i 'Broj 55'. Međutim, pošto mu je dijagnostifikovan galopirajuća alopecija razmišljao je da se prestane baviti glumom. U objavi na svom Fejsbuk profilu otvorio je dušu o svojoj borbi s bolešću.
- Pisao sam o svojoj alopeciji. Nisam pisao kakav je efekt imala na moju psihu. Se*em, jesam, no kao kratku crticu. Istina je da me retko što izbacilo iz balansa kao alopecija. Tu količinu gnjeva, besa i nemoći sam retko kada osetio. Obožavam svoj posao, ali doslovno obožavam. I ideja da se njime više nikada neću baviti mi je bila prestrašna. A nisam hteo da se bavim glumom bez svoje brade i kose, ćosav, s rupama svugdje po glavi. Zakleo sam se da više nikad neću ući u kadar ako ne pobedim alopeciju - započeo je glumac svoju ispovest. Dodao je i da se zakleo da će pustiti dugu bradu i dugu kosu i svezati je u rep ako uspe da pobedi.
- Bio sam uveren da neću pobediti. Svako buđenje je bila agonija. Da li ću se probuditi s novim rupama. I često su bile tu, nove, ujutro. Ili su se stare povećale. Galopirajuća alopecija. Bio sam lud. Lud kao besno pseto. Ujedao sam koga god, zbog bilo čega. Postajao sam zao. Gadilo mi se to, ali taj osećaj nemoći je izvlačio sve najgore iz mene - napisao je Asim, te dodao da se ipak ništa nije događalo, nego je samo bivalo sve gore.
- A onda sam se setio što mi je dermatolog rekao, da počnem vežbati svaki dan, pregrizao sam go*no i počeo veslati. Ali doslovno kao manijak, triput dnevno sam išao na vodu i veslao, veslao, veslao, veslao, veslao, bilo toplo, hladno, kiša, sneg, sekire, atomski rat, ja sam veslao i veslao i veslao. I nakon što se već provrtilo par godišnjih doba, a ja sam svaki dan bio u vodi, počele su prve bele dlake. Pa crne. Pa su mi na kraju izrasle još gušće i čvršće dlake negoli sam ih pre bolesti imao. Što je bilo poprilično čudno - napisao je, te istaknuo da je nastavio da vesla jer, uz glumu, to mu je najveća ljubav.
- Tu količinu slobode nikada nigde nisam osetio. Sam u kajaku, usred šume i kanjona, na reci. Čista, nepatvorena sloboda. A sve rupe su se popunile i ja sam pustio kosu i bradu i danas izgledam kako izgledam. Kao Toshiro Mifune za sirotinju. Jer sam se zakleo. Danas sam stopostotno uveren da me kajak spasao. Da me kombinacija fizičkog napora u hladnoj vodi, usred prirode i bez ljudi u blizini, osim Filipa, Marte i dece, spasla. Da mi je kajak vratio kosu i bradu i psihički balans. Zauvek ću mu ponizno biti zahvalan na svemu što mi je dao i čemu me naučio - napisao je u nastavku.
kurir.rs/24sata.hr
Bonus video: