Posle 20 godina ratovanja, talibani su odneli pobedu u Avganistanu.
Zauzimanjem Kabula 15. avgusta, talibani su završili šokantno brzu ofanzivu u Avganistanu, a sa odlaskom Amerikanaca, zacementirali su svoju pobedu i vlast nad zemljom.
Preostale strane trupe danas će se povući iz Avganistana posle dogovora Amerikanaca i talibana kojim je završen sukob pokrenut pre 20 godina zbog napada na SAD i talibanskog pružanja podrške Al Kaidi koja je organizovala napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku i Pentagon.
Desetine hiljada ljudi stradalo je u dve decenije rata a milioni su raseljeni. Talibani sada promovišu svoj "umiveniji" imidž i obećavaju da neće dozvoliti da Avganistan postane baza teroristima koji bi mogli da zaprete Zapadu.
Ostaje da se vidi kako će ova islamska grupa vladati zemljom i šta će njihov ponovni dolazak značiti za žene, ljudska prava i političke slobode, piše BBC.
Zašto su Amerikanci ratovali u Avganistanu 20 godina?
Sjedinjene Države su 2001. odgovorile na napade na Njujork i Vašington 11. septembra u kojima je stradalo gotovo 3000 ljudi. Američki zvaničnici identifikovali su islamsku militantnu grupu Al Kaidu i njenog lidera Osamu bin Ladena kao odgovorne za napade.
Bin Laden se krio u Avganistanu, pod zaštitom talibana, radikalne islamističke grupe koja je bila na vlasti od 1996. godine.
Kada su talibani odbili da ga predaju SAD, Amerikanci su vojno intervenisali, brzo zbacivši talibane sa vlasti uz oebaćanja da će eliminisati terorističke pretnje i pomoći procvat demokratije u ovom delu sveta.
Islamisti su se tiho povukli i regrupisali.
NATO saveznici pridružili su se SAD i nova avganistanska vlada preuzela je vlast 2004. godine. Smrtonosni napadi talibana su se ipak nastavili. Odluka tadašnjeg predsednika SAD Baraka Obame da poveća broj vojnika u Avganistanu 2009. godine pomogla je da se na kratko talibani opet potisnu. Najrkvavija godina ratovanja bila je 2014. i tada su NATO snage završile svoju vojnu misiju, ostavivši avganistanskoj vojsci posao očuvanja bezbednosti i stabilnosti zemlje.
Talibani su momentalno iskoristili tu priliku i zauzeli delove teritorije. Mirovni pregovori SAD i talibana počeli su ubrzo potom, gotovo potpuno bez učešća avganistanske vlade i konačni dogovor o povlačenju stranih snaga postignut je u februaru 2020. godine u Kataru.
Sporazum ipak nije zaustavio talibanske napade. Sada su fokus prebacili na avganistanske bezbednosne snage i civile, ali i targetirana ubistva. Sve više oblasti zemlje palo je pod njihovu kontrolu.
Ko su talibani?
Talibani su se pojavili u građanskom ratu koji je usledi posle povlačenja sovjetskih trupa iz zemlje 1989. godine, mahom na jugozapadu Avganistana i u oblastima duž granice sa Pakistanom.
Tada su obećali da će se boriti protiv korupcije i da će poboljšati bezbednost zemlje, kao i da će praktikovati rigidni i strogi oblik islama.
Do 1998. godine, kontrolisali su najveći deo zemlje i sprovodili svoje viđenje šarijatskog zakona koji je predviđao i stroga kazne za one koji ga ne poštuju. Muškarci su morali da nose duge brade, a žene su morale da budu potpuno pokrivene burkama. TV, muzika i filmovi su bili zabranjeni.
Sa dolaskom Amerikanaca 2001. povukli su se i regrupisali duž granice sa Pakistanom.
Cena rata
Teško je reći, kada je reč o ljudskim gubicima. Koalicione snage su vodile evidenciju o žrtvama, dok su gubici talibana i smrti avganistanskih civila slabije propraćene.
Univerzitet Braun procenio je u jednom trenutku da su avganistanske bezbednosne snage izgubile 69.000 ljudi. Procenjuje se da je tokom dve decenije ratovanja, stradalo i po 51.000 civila i talibana.
Od 2001. godine stradalo je više od 3500 koalicionih vojnika, dve trećine njih su Amerikanci. Više od 20.000 američkih vojnika je ranjeno.
Ujedinjene nacije procenjuju da Avganistan ima treću najveću raseljenu populaciju na svetu.
Od 2012. godine, nekih pet miliona ljudi je pobeglo i ne mogu da se vrate kućama, bilo da je reč o onima koji su raseljeni u Avganistanu ili su potražili utočište u susednim zemljama.
Istraživanje Brauna pokazalo je i da su Sjedinjene Države do 2020. godine na sukob, uključujući vojne i fondove rekonstrukcije u Avganistanu i Pakistanu, spiskale 978 milijardi dolara.
Šta sad?
Uprkos obećanjima talibana da će brinuti o svom narodu i bezbednosti u zemlji, za sada nikome nije jasno kako planiraju da vode Avganistan.
Najteže je ženama pred kojima je neizvesna budućnost. Jedan od portparola talibana Suhail Šahen rekao je da će grupa poštovati prava žena i manjina "u skladu sa avganistanskim normama i islamskim vrednostima". Na prvi pogled to opet znači da će žene izgubiti brojna prava koja su osvojila tokom poslednjih dvadeset godina, uključujući pravo da rade, da se oblače kako žele i da izađu iz kuće same, bez pratnje muškarca.
Talibani su obećali i amnestiju i pozvali žene da se pridruže njihovoj vladi. Izveštaji sa terena pak govore o potragama od vrata do vrata za saradnicima stranih trupa, prebijanjima, ubistvima i zastrašivanjima.
Zapad strahuje da bi zemlja ponovo mogla da postane utočište terorista, iako talibani insistiraju na tome da će se u potpunosti pridržavati dogovora sa Amerikancima i da neće dozvoliti nijednoj terorističkoj grupi da koristi Avganistan kao bazu za napade na SAD i njihove saveznike.
Tvrde da je njihov jedini cilj da implementiraju "islamsku vladu" i obećavaju da neće biti pretnja nikome.
Mnogi analitičari, međutim, upozoravaju da su Al Kaida i talibani nerazdvojni i da blisko sarađuju.
Uz to, talibani nisu centralizovana i ujedinjena sila. Brojne vođe imaju različite želje. Sa jedne strane postoje oni talibani koji ne žele probleme sa Zapadom, dok sa druge strane "hardlajneri" nisu toliko oduševljeni idejom raskidanja veza sa Al Kaidom sa kojom su se obučavali, trenirali i sa kojom su blisko povezani.
Takođe je nejasno koliko je Al Kaida sada moćna i koliko može da ponovo izgradi svoju globalnu mrežu.
Uz to, probleme u Avganistanu pravi regionalna podružnica Islamske grupe, ISIS-K (Islamska država provincije Korasan) koja ne trpi ni talibane (smatra ih previše umerenim) ni Amerikance. ISIS-K se poput Al Kaide rasula sa dolaskom Amerikanaca i saveznika ali je, kako se čini iz prošlonedeljnog bombaškog napada na aerodrom u Kabulu, iskoristila to vreme da se regrupiše.
Procenjuje se da ima između nekoliko stotina i 2000 boraca, a strahuje se da bi podršku mogla da pronađe među mudžahedinima u Kazahstanu, Kirgistanu i delovima Tadžikistana i tako haotičnu situaciju u Avganistanu pretvori u ozbiljan regionalni problem.
Kurir.rs