Od mnogih implikacija okončanja dvadesetogodišnjeg rata u Avganistanu, postoji jedna da koja će godinama proganjati Amerikance: masovno pogoršana operacija prikupljanja obaveštajnih podataka na Bliskom istoku.
Bivši direktori CIA -e za region i stručnjaci za borbu protiv terorizma rekli su za Dejli Bist da će obaveštajne kopnene operacije očigledno imato problem jer SAD više nisu vojno prisutne u Avganistanu, što bi moglo imati implikacije na sposobnost vlade SAD da prati terorističke pretnje.
Nije nemoguće voditi špijunažu u Avganistanu, ali se dvaka informacija kora dodatno proveriti.
Takođe je opasnije, špijuni na zemlji će imati manje mogućnosti da pobegnu na sigurno ako im se maska raznese.
"Izgubili smo dve stvari: izgubili smo svoju ambasadu - a ambasada je, naravno, mesto gde bismo imali sposobnost prikupljanja obaveštajnih podataka - a izgubili smo i partnera, a to je obaveštajna služba Avganistana“, rekao je Mark Polimeropulos, bivši oficir CIA-e, koji je bio šef baze u Avganistanu između 2011-2012. "Oni takođe vode špijune kako bi prodrli u terorističke grupe. Na ljudskoj strani smo zaista degradirani. "
Pogoršano stanje obaveštajnih operacija moglo bi ostaviti SAD u mraku u najgorem mogućem trenutku - baš kao što terorizam ugrožava resurse u regionu, kaže Danijel Hofman, bivši šef CIA odeljenja za Bliski istok.
"Biće to za nas mnogo izazovnije - ali misija je ista i čak dobija na sve većem značaju jer napuštamo Avganistan prilično kao teroristička država“, rekao je Hofman. "Zato nam nikada nije bilo važnije da regrutujemo špijune, saznamo tajne, otkrijemo pretnje pre nego što nas posete na našoj obali."
Hofman je dodao da je "poslednja stvar" koju bi Bajdenova administracija htela da prizna da su Amerikanci u većoj opasnosti jer se vojska povukla iz Avganistana.
"Ali jesmo", rekao je on.
Naravno, nije posebno iznenađujuće što SAD obaveštajni zvaničnici bi bili ti koji upozoravaju na pogoršanje uslova prikupljanja obaveštajnih podataka. Obaveštajna zajednica decenijama je ulagala u nadgledanje regiona, iako neki otvoreno priznaju da su zadovoljni što je administracija povukla SAD nakon vojnog angažovanja.
Ali teško je to tvrditi, sa SAD snaga koje su otišle iz Avganistana, životi špijuna koji su ostali samo su postali mnogo komplikovaniji.
Dok ovi obaveštajni operateri rade na tome da nastave da šalju informacije o Talibanima, Hakanijevoj mreži, Al Kaidi ili ISIS-K vlasti SAD, oni to rade bez tradicionalnih vrsta zaštite, rekao je Daglas London, bivši šef CIA -e za borbu protiv terorizma za južnu i jugozapadnu Aziju.
"Uvek je bilo opasno - naši agenti rade pod nosom naših protivnika ... rizikuju svoje živote i brinu se o zaštiti svojih tajnih aktivnosti i pronalaženju sigurnih mogućnosti da saopšte ono što su naučili", rekao je London, dodajući da je izlaz kompromitovan špijuni bi mogli biti sve teži u danima koji su pred nama.
"To je uvek teško", nastavio je, "ali biće manje sigurnih mesta za njih i manje mogućnosti za privatnost ili mogućnost da ih konjica spasi ako stvari pođu po zlu".
Prema Londonu, fizičke operacije obaveštajne službe nisu jedine koje će biti degradirane; tehničko prikupljanje na grupama na terenu takođe je postalo mnogo komplikovanije.
"Ne funkcioniše u vakuumu. To je veoma zavisno", rekao je London, dodajući da ako nemate dobru ljudsku komponentu, vlada ne bi mogla tako efikasno i precizno usmeriti prikupljanje tehničkih podataka.
"Tehničko prikupljanje zavisi od tragova i početnih tačaka izvedenih od agenata na terenu koji nam govore gde i kada da tražimo, šta da slušamo u smislu da li je to radio frekvencija, ako je to slušalica mobilnog telefona, ako je računar, i identifikuju za koje traže [ili] slike, fizički opis i vreme i mesto gde će biti “, rekao je on.
"Mislim da ćete s vremenom videti kako će se kvalitet blagovremenosti obaveštajnih podataka smanjivati, a naše mogućnosti za njihovo delovanje biće ograničene“, rekao je London, čiji memoari, "Rekruter: Špijuniranje i izgubljena sposobnost američkih obaveštajaca", izlazi ove jeseni. "Najbolje čemu se možemo nadati je da smo stekli izvestan stepen sigurnosti bar udaramo za koga verujemo da je u tom automobilu ili za koga verujemo da je pojedinac teroristička pretnja. "
Civili su već postali smrtonosne žrtve povlačenja - smrtonosni dron je napao SAD Vlada je u nedelju sprovela navodnu metu bombaša samoubice na putu ka aerodromu u Kabulu, ubivši petoro dece.
"Podaci neće biti tako dobri kao što su bili, neće biti pouzdani kao što su bili, i zaista nemamo lokalnog partnera koji bi delovao na osnovu te obaveštajne informacije“, rekao je London. "Biće posledica ograničenog uvida i manje sigurnosti koji će umanjiti poverenje u donošenje odluka, posebno kada se razmišlja o kinetičkim udarcima."
Obaveštajni i vojni zvaničnici mesecima su upozoravani da će doći do izazova u prikupljanju obaveštajnih podataka kada su snage SAD napustile Avganistan. Direktor CIA Viljiam Berns upozorio je ranije ove godine da će povlačenje otežati suzbijanje pretnji terorista.
Još pre povlačenja, gen. Frenk Mekenzi, komandant Centralne komande SAD je priznao da se prikupljanje obaveštajnih podataka na terenu već smanjilo: "Moje znanje o tome šta se dešava u Avganistanu nije ni približno ono što je bilo pre 180 dana“, rekao je Mekenzi u julu.
Ali surova realnost smanjenog prikupljanja obaveštajnih podataka na terenu pokazaće se za nekoliko nedelja i meseci unapred za špijune u zemlji. Već, SAD obaveštajni lideri su poslednjih godina prebacivali resurse na druge nacije, poput Kine i Rusije.
Međutim, obaveštajni zvaničnici sada će biti primorani da naprave zaokret i ponovo procene svoje ranije odstupanje od pobijanja terorista, kaže Polimeropulos.
"To je sramota svega ovoga: tamo gde moramo da pređemo u Kinu i Rusiju, odjednom ćemo ponovo zaglaviti u borbi protiv terorizma", rekao je Polimeropulos. "Svi znaju da je velika konkurencija sila tamo gde oramo biti. Odjednom smo imali dodatnu misiju za koju pre tri nedelje nismo očekivali da ćemo je imati. "
To preusmeravanje, naravno, neće značiti da će SAD napustiće svoje kontraobaveštajne operacije u Kini ili Rusiji.
"Još treba da postoji ravnoteža i ne možete zanemariti borbu protiv terorizma, ne možete da se prebacite za 180 stepeni ili jednostavno odbacite pretnju“, rekao je London.
Ali postoji sve veća zabrinutost zbog ponovnog pojavljivanja terorističkih pretnji na Bliskom istoku. Ubrzo nakon što su talibani zauzeli vazdušnu bazu Bagram ovog meseca, pustili su između 5.000 i 7.000 zatvorenika, uključujući ISIS i operativce Al Kaide, što je zabrinulo mnoge u obaveštajnoj zajednici.
"Ne postoji ništa više od košmarnog scenarija za osoblje za borbu protiv terorizma, poput onoga što sam nekada radio, nego videti da su zatvorenici pušteni“, rekao je Polimeropulos.
Predsjedavajući Zajedničkog načelnika štaba Mark Majlo rekao je senatorima ranije ovog mjeseca da je vremenski okvir Pentagona procijenio koliko je vremena potrebno teroristima da se vrate.
Za sada, SAD obaveštajna zajednica će se verovatno oslanjati na partnere u regionu za prikupljanje obaveštajnih podataka.
Jedno takvo partnerstvo moglo bi da uključi Ahmada Masuda, koji radi na povećanju otpora protiv talibana u provinciji Panšir, zajedno sa borcima, pilotima i bivšim potpredsednikom Avganistana. Ali oslanjanje na njihove informacije takođe predstavlja izazov, prema Londonu.
"Čak je i rad sa ovim grupama trenutno nezgodan zbog načina na koji je vlada pala", rekao je London. "Oni su takođe u teškoj poziciji da pokušaju da stvore i vode obaveštajne mreže ... To takođe stvara druge probleme logistički i u pogledu validnosti obaveštajnih podataka.
Napomenuo je da bi dobijanje informacija iz druge ili čak treće ruke moglo dovesti SAD izvorima koji pokušavaju da prevare ili utiču na SAD, i rekao je da što je vlada udaljenija od izvora informacija, "sve je teže proceniti pouzdanost, poput toga kako se poruke iskrivljuju u igri telefona“.
Samo nekoliko sati do povlačenja SAD snaga u Avganistanu, prerano je reći da li će ta zemlja postati crna rupa za prikupljanje obaveštajnih podataka. Ali samo zato što su SAD vojska više nije prisutna u zemlji, to ne znači da bi odustala od tamošnjeg obaveštajnog prisustva.
"Za CIA -u ne postoji zabranjeno područje", rekao je Hofman. "Ući ćemo i prikupiti obaveštajne podatke i uradićemo ono što smo uvek radili."
On je dodao da je povlačenje uglavnom značilo da SAD jednostavno više ne poseduje "bojni prostor“. "CIA mora da smisli novi plan".
Kurir.rs