LOZNICA – Loznica je danas obeležila osamdesetu godišnjicu od prvog oslobođenja u Drugom svetskom ratu, kada je 31. avgusta 1941. postala prvo veće oslobođeno mesto od Nemaca na porobljenom starom kontinentu. Obeležavanje značajnog datuma počelo je u deset časova na lozničkom
gradskom groblju polaganjem venaca na grob potpukovnika Veselina Misite, čoveka koji je predvodio oslobodioce Loznice.
Pola sata kasnije članovi lozničkog Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-1918, vence su položili i ispred spomen-ploče na robnoj kući, u centru grada, na mestu Misitine pogibije, a isto su učinili sa predstavnicima Grada Loznice, Centra za kulturu ‘’Vuk Karadžić’’, SRS, Savez veterana u 11 časova ispred njegove spomen-biste u Ulici Miodraga Borisavljevića. Tačno u podne u Muzeju Jadra otvorena je izložba ’’Oslobođenje Loznice 31. avgusta 1941. godine’’ autora, istoričara Gorana Vilića i Zorana Tošića, na kojoj je govorio gradonačelnik Vidoje Petrović.
Loznica je oduvek, još od pet vekova otomanski oduzete slobode do sticanja statusa varoši 1866, bila neumorna i prva na braniku Srbije, kazao je on i istakao da je tim idejama bila je opredeljena i 31. avgusta 1941. kada je, kako su hroničari zapisali, postala i prvi oslobođeni
grad u Evropi od nemačke okupacije.
- Zašto je sloboda u našem kraju od Boja na Loznici, preko Gučevske i Cerske bitke duboko utkana u svaki svoj beleg? Zašto je tako jasna svaka poruka iza svake fotografije ili slike sa ove izložbe? Zato što se najlepši snovi o slobodi snevaju onda kada je nemate, govorili su Spartanci i ustvrdili da nijedan rat nije tako veliki kao zločin onih koji slobodu otimaju i uskraćuju. Sa današnje vremenske linije duge osam decenija 31. avgust 1941. je savršena ilustracija sloge i viteštva, lekcija istinskog rodoljublja i humanog odnosa prema zarobljenim nemačkim vojnicima.
Zato bih sa ovog mesta poručio da današnji jubilej prve slobodne komune u Drugom svetskom ratu bude svenarodni povratak našem ujedinjenju u radu i napretku, kako u našem gradu Loznici, tako i pod trobojkom naše domovine Srbije – kazao je Petrović.
Posetioci mogu na tridesetak panoa videti brojne fotografije i podatke o periodu od aprilskog rata do kraja oktobra 1941. i zločina koji su nemački vojnici počinili nad civilnim stanovništvom u Dragincu i selima Gornjeg Jadra. Evropa je 1941. bila preplavljena nemačkim vojnicima, ali su poslednjih dana
leta te godine Lozničani disali slobodno i u varoši u podnožju Gučeva sloboda je trajala 40 dana.
Predvođeni Veselinom Misitom, potpukovnikom Vojske Kraljevine Jugoslavije (VKJ), napad je izvelo oko 300 ustanika, vojnih obveznika i civila koji su oslobodili varoš. Loznica postala prvo veće oslobođeno mesto u Evropi, a tada je zarobljena grupa od 93 nemačka vojnika.
Misita je poginuo pogođen mitraljeskom vatrom i sahranjen je na lozničkom groblju, a ustanici su imali osam poginulih i četiri ranjena. Misita je bio sposoban oficir, u 33. godini postao je najmlađi major VKJ, a u 37.
potpukovnik, odlikovan je više puta, a posle pogibije i ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima Prvog stepena i posmrtno unapređen u pukovnika.
Inače, priča o o oslobođenju Loznice i Veselinu Misiti dugo je bila potiskivana. Njegova bista u Loznici je postavljena tek krajem 1998, od pre desetak
godina priča o njemu postala je deo stalne postavke Muzeja Jadra, a od pre četiri dobio je ulicu na Lagatoru.
Za večeras je u Vukovom domu kulture, od 19 časova, najavljena i Svečana akademija ’’Loznica – slobodan grad’’ kojom će biti zaokruženo obeležavanje značajnog datuma u istoriji ovoga grada.
Kurir.rs/T.Ilić