Đorđe Božović Giška ubijen je 15. septembra 1991. godine na ratištu, pod još uvek nerazjašnjemim okolnostima. Novinar Predrag Jeremić poznat je po tekstovima o krvavim događajima sa beogradskog asfalta, a jedan od glavnih aktera priča o prestoničkom podzemlju devedesetih godina svakako je čuveni Đorđe Božović Giška.
Kako je Jeremić ispričao dan ili dva pre nego što je Giška ubijen na ratištu, zvao ga je Milan Martić i rekao da on i njegovi vojnici skinu kokarde, koje su stavili na kape nakon što su sklonili petokrake.
- Giška mu je onako iziritiran odgovorio: “Brate, dođi ti da mi je skineš sa čela.” Giška je pogođen snajperskim hicem, a ne zna se odakle je metak došao. Vojska koja je sa tenkovima trebalo da im da podršku, nije se pojavila, Giška je ostao u nekom procepu i stradao. Od tada do danas nikoga to nije dovoljno zanimalo, tako da će verovatno ostati zauvek misterija ko je, kako i zašto ubio Gišku – ispričao je Jeremić.
Podsetimo, Giška je ubijen 15. septembra 1991. godine na ratištu, pod nerazjašnjemim okolnostima. On je bio komandant Srpske garde, a u trenutku smrti imao je 36 godina.
Milena Božović, Giškina majka, rekla je svojevremeno:
"Moj sin je rođen za smrt i smrt ga je uzela. Otišao je da pogine tamo gde je bilo najdalje i najopasnije. Pao je u jurišu. Vojska ga je ostavila bez zaštite. Gađali su ga sa svih strana i nije mu bilo spasa. Otišao je da spasava narod Like u Gospiću, a ubila ga je izdajnička ruka Mladića i Miloševića. Ubijen je s leđa.
Dan pre nego što se to desilo, zvao me je sa ratišta i rekao mi: 'Nemoj da plačeš ako poginem.' To su bile poslednje njegove reči koje sam čula. Istog dana u moj stan u Beogradu došao je jedan čovek i rekao mi da svog sina živog više neću videti. Sledećeg dana on je bio mrtav, a 16. septembra, na njegov rođendan, doneli su mi njegovo mrtvo telo".
Kurir.rs/Pink