TRSTENIK - Veroljubu Vukašinoviću, pesniku iz Trstenika i direktoru Narodne biblioteke “Jefimija”, urućena je nagrada “Rade Drainac” za zbirku pesama “Tilić”, Novi Sad, Pravoslavna reč, 2020.
Na, 52. po redu, manifestaciji “Drainčevi dani”, koja se održava u Prokuplju, Blacu i Kuršumliji od 24. avgusta do 8. septembra, o portretu slavodobitnika govorio je predsednik žirija prof. dr Goran Maksimović. Posle prijema velikog pesničkog priznanja besedu je održao Veroljub Vukašinović.
- Kad u sebi kažem pesnik prvo pomislim na Drainca, pesnika boema, strasnog ljubavnika i sanjara, sa čašom u ruci i violinom u sluhu, pesnika liričara ali i pesnika buntovnika i „bludnog sina“, pesnika lutalicu i avanturistu koji je prošao mnoge geografske granice ali i prešao preko mnogih moralnih granica malograđanskog morala, i kroz svoje stihove i poeme izvrtao dušu kao džepove sa pocepanom postavom.
U mom čitalačkom doživljaju Drainac je pesnički monument, jedinstvena i neponovljiva pojava u srpskoj poeziji, ali sa toplinom Toplice u srcu, i jedan od najprefinjenijih liričara melanholije, pesnik ukrštaja i antinomija, kosmopolita i imaginarni putnik sa bodlerovskim pozivom na putovanje, borac za prava poniženih u životnoj areni koji je „ do kolena gazio u blatu što se život zove.“ Drainac je, u mom doživljaju, bio i veliki kosmopolita i čovekoljubac i bogotražitelj „lutajući čovek bez Boga na putu“, a nadasve veliki putnik, stvarni i imaginarni, rekao je Vukašinović..
Prema njegovim rečima, Rade Drainac je i pesnik zavičaja i rodnog kraja.
-Tako je Drainac pevao o zavičaju u pesmi Povratak. Imam utisak da je na dnu svih prizora, srećnih i još više nesrećnih, u životu ovog pesnika, negde u samom temelju njegovog bića svetleo žar detinjstva u staroj kući čatmari, u rodnom selu Trbunju, i da je ta svetlost kao tihi plamen voštanice obasjala njegov put u večnost. Kao zastava na vrhu njegove monumentalne i razbarušene pesničke građevine štrči stih : „Ovde je nebo moje, ovde je ljubljena Toplica!“
Slava pesniku koji je slavio život u dionizijskom izdanju, pesniku koji je živeo za lirski trenutak večnosti, pesniku koji je prešao sve granice i svima bacio svoju istinu u lice, pesniku fizičke i metafizičke gladi, pesniku kojem je poezija bila jedina religija, pesniku nad pesnicima, istakao je Drainčev laureat.
Kurir.rs/Ž. M.