Pre neki dan pominjasmo lukavstvo seljačkog uma, ali u zemlji zaborava „pre neki dan“ je pre pamtiveka, zato hajde da obnovimo gradivo. Šta je, dakle, lukavstvo seljačkog uma? To je, ukratko, namera da se tuđim qwrzem omlate gloginje i da se izvuče korist iz tuđe štete. I to bez po muke.
Imajući to na umu, nije me nešto naročito iznenadilo - naprotiv, iznenadio sam se što je došlo sa izvesnim zakašnjenjem - kad sam negde pročitao da je neka majka seljačke invencije došla na ideju da bi Dragan Bjelogrlić mogao biti idealan protivkandidat Vučiću na predstojećim izborima.
Razmotrimo zašto N. N. majka seljačke invencije misli da bi Bjela bio idealan „protivkandidat“. Krenimo redom. Nije nepoznato - on to nikada nije ni krio - da Bjela popreko gleda na Visoko Carstvije Jego, ali Bjela u toj stvari nije usamljen. Na papiru, platonskih protivnika Vučićevog režima ima najmanje tri i po miliona, koji do te mere uporno odbijaju da se politički organizuju - izlazak na glasanje da ne pominjem - da mi ponekad bude žao Ðida, Dilda i Guzijana, koji bar glumataju da nešto rade.
Ta tri i po miliona - neki manje otvoreno, neki više - očekuju dolazak „neokaljanog lica“ ili neke neočekivane sile koja će rešiti stvar i povaditi im trnje iz mindže, a da oni ne izađu iz topline svojih domova, osim u retkim situacijama kada zajebantske šetnje sa pištaljkama i pravljenjem selfija proglase za „masovne proteste“.
Nakon što je Bjela ispampulecao „državnog reditelja“ Gagu Antonijevića - i bio izložen medijskom linču nesrazmernom incidentu koji u uređenijim zemljama hendluju šef smene u MUP-u i dežurni kadija - Bjeline su se akcije na berzi političkih halucinacija seljačkih lukavaca vinule u nebesa.
Pre nego što pređemo na „meritum stvari“ (citat, M. M. Vučinić) treba napomenuti da u zemlji Srbiji postoje samo „režimski reditelji“. Nije Srbija Holivud. Mala je ovo kinematografija. Ne može se ovde snimiti film bez finansijske pomoći države.
Prelazimo na meritum stvari. Ovako konta seljački lukavac: eto, ionako antiprotivan, sada, kad su ga režimski tabloidi oblepili govnima, Bjela je sigurno pun gneva i želje da pobedi na izborima i vrati Vučiću milo za drago, a kad pobedi, sigurno će se za dan državnosti setiti i mene, naći će se i za mene neka kantica masti.
Ni seljački lukavac nije usamljen slučaj. Tako razmišlja najmanje 85% punoletnih građana (teške li reči) u Srbiji. S tim što onih 60 zarez nešto procenata koji glasaju ZA Vučića nekako uspevaju da se organizuju, pa dobiju i poneku kanticu masti, dočim onima koji su PROTIV to ne polazi za rukom, pa se nadaju da će Bjeli poći.
Da li bi Bjela prihvatio kandidaturu? Koliko znam čoveka, decidirano ne bi. Zašto? Zato što nije lud, eto zašto. Doista treba biti dobro lud pa dići ruke od (svestrano) uspešne umetničke karijere i zameniti je karijerom predsednika mačjeg jebališta. Koji bi 15 dana posle ustoličenja u Prezidencijalnom konaku začuo povike „Bjela, pederu“.