MIT, TRAČ ILI ISTINA: Velika Britanija planira preseljenje nuklearnih podmornica i raketa iz Škotske?! Sve zavisi od referenduma
Ovaj tekst mogli bi početi sa pitanjem da li je u pitanju trač, glasina, mit ili realnost?! Velika Britanija spremila tajni plan za premeštanje podmorničarskih baza i balističkih raketa tipa Trident u SAD ili Francusku u slučaju da Škoti na ponovljenom referendumu izglasaju ZA, za izlazak iz Ujedinjenog Kraljevstva.
Ovu informaciju pod znakom EKSKLUZIVNO objavio je britanski Fajnajnšel Tajms koji se ovde poziva na svoje neimenovane izvore i da Velika Britanija već razrađuje planove šta u raditi sa dve podmorničarske baze za nuklearne podmornice klase Vanguard i Astute koje se nalaze na zapadnoj obali Škotske u slučaju da ova Britanska pokrajina izglasa nezavisnost.
Prema tom planu koji prenosi Fajnajnšel Tajms postoje tri opcije. Prva predvića da se baze za britanske podmornice i balističke rakete koje se lanisiraju sa podmornica prebace u SAD ili Francusku i druga opcija koja se navodi da podmorničke baze ostanu u rukama Britanaca, ako Škoti izglasaju nezavisnost i da se stvori neka vrsta britanske teritorije unutar granica novoformirane države i treća formiranje nove baze na teritoriji Britanije, a navodno pomorksa baza Vevenport figurira najviše kao prirodna zamena za škotske luke.
Vajthol se oštro portivi ponovljenom referendumu o nezavinsoti Škotske koji dolazi ubrzo posle izlazka Britanije iz EU, propalog prvog referenduma i Avganistanske kataklizme. Inicijativa za referendum se javila ponovo kada se Škotska nacionalna stranka u maju ove godine ponovo vratila na vlast i kao prvu meru najavila da će zabraniti instaliranje, smeštaj i skladištenje nuklearnog oružja na bilo kom mestu na teritoriji Škotske, a u to se ubrajaju i dve najveće podmorničarske baze Rojal Nejvi.
Zanimljivo je da sagovornici za FT su insistriali na anonimnosti kad su pričali o ovoj temi i da će britanski ministri u slučaju da Škoti izglasaju nezavisnost biti u velikom problemu.
Problem su finansije
Analiza koju je izveo Royal United Services Institute, u pitanju je tink-tank organizacija, koja je bila napisana 2014. uoči jednog od niza škotskih referenduma procenila je da bi troškovi preseljnja koštali tri do četiri milijarde funti.
Britanci smatraju da je za njih najpovoljnije rešenje prebacirti flotu nuklearnih pdomornica i balističke rakete Trident II u SAD jer bi to iziskivalo najmanje utrošneog novca. Baza je već prema pisanju ovog lista pronađena i radi se o pomorskoj bazi Kings Bay u Saveznoj državi Džordžija koja je baza za Atalnsku flotu. Međutim, ceo problem u ovoj priči je političke prirode jer prebacivanjem u neku stranu državu Britanija vi se odrekla mogućnosti za brzo reagovanje u slučaju povrede njenog suvereniteta.
Onda manje novca ostalo bi i da dve baze koje su mediji označili kao "Nuklearni gibraltar" dobiju status britanek teritorije, jer bi navodno razdvajanje Škotske od ostatka velike Britanije trajalo bar deceniju.
Hladan tuš
Iako je priča veoma burna požar koji se rasplamso ugasilo je Ministarstvo odbrane gde je poručilo da nema nikakvih planova o preseljavanju pomorskih baza i britanskog nuklearnog arsenala ističući pre svega ekonomski značaj koje ove dve pormorničarske baze imaju na ekonomiju Škotske. A što se tiče priče o odcepljenju i tajnim planovima to su odbili da komentarišu.
S druge strane škotska vlada je ponovila da se odlučno protivi što su na njihovoj teritoriji postavljene balističke rakete sa nukelarnim bojevim glavama, kao i da se protive upotrebi tog oružja...
Istraživanja javnog mnjenja u protekle tri godine pokazala su da je škotska javnost ravnomerno podeljena na one koji su za ostanak u Velikoj Britaniji i one koji žele nezavisnost. Lokalni izbori u maju ove godine za škotski parlament su to potvrdili. Iako Škotska nacionalna stranka (SNP) nije uspela da osvoji apsolutnu većinu, stranke koje podržavaju nezavisnost (SNP i Zeleni) imaju 72 od 129 mesta u parlamemntu.
Polarizaciji Škotske dodatno je doprineo Bregzit, piše u Gardijanu Majkl Kiting, profesor politike na Univerzitetu Aberdin. Sa razlazom Britanije i EU, oni neodlučni sada su se "odlučili" za nezavisnost, dok je manji broj neoodređenih za uniju.
Nacionalisti imaju problem što ne postoji jasna većina onih za nezavisnost i nema garancija da će im drugi referendum proći iako je 62 posto Škota na referendumu za izlazak Britanije iz Evropske unije glasalo za ostanak. I pored toga, Bregzit je otežao put ka nezavisnosti jer će sa Škotskom u EU i Britanijom van, postojati takozvana "tvrda" granica između UK i Škotske posle decenija jedinstvenog tržišta na Ostrvu.
Škotska vlada je navela da će od Vrhovnog suda tražiti dozvolu za raspisivanje referenduma. Ako do toga dođe, sva je prilika da će Sud proceniti da Zakon o Škotskoj navodi da je unija između Škotske i Engleske pitanje rezervisano za Vestminster (britanski parlament). U tom slučaju, za očekivati je da će britanska vlada odbiti da odobri novi referendum.
Kurir.rs/A.M./Financial times