Svo naoružanje, municija, oprema i obuka koju su SAD i NATO pružili avganistanskim snagama bezbednosti bili su nedovoljni da pruže odlučan otpor talibanima. Zašto? Zato što se izreka da možete da iznajmite Avganistanca, ali da ne možete da ga kupite pokazala veoma tačnom u poslednjih nekoliko nedelja.
Dok su obaveštajni izvori i eksperti za politiku tvrdili samo tri dana pre nego što su talibani stigli u Kabul da će se to dogoditi za tri meseca - oni su sve vreme bili u Kabulu. Neznanje, nesposobnost, arogancija?
"Sve to zajedno je uticalo na brzo i zbrkano povlačenje trupa SAD i saveznika, uprkos tome što je bilo očigledno za svakoga ko ima zdravog razuma i ko se iole razume u plemenske kulture da se avganistanska vojska neće borili, već samo promenili stranu.
I u Iraku je bilo tako...
"Jeste. Pa, zašto bi se borili? Kako bi im to koristilo? Njihov američki gazda koji ih je plaćao upravo je pobegao ... Dakle, zašto bi se borili za tuđu stvar bez nagrade, ovo je osnovni princip plaćeničkog ratovanja ...
Kako avganistanske snage bezbednosti sa svim dobijenim naoružanjem i obukom nisu mogle da ovladaju talibanima, ne samo u poslednjih nekoliko nedelja, već u poslednjih 20 godina?
"Opet za svakoga sa malo zdravog razuma, ko je voljan da vidi stvarnu sliku, sve je jasno. Činjenice su da su „kulturno razumevanje“, obuka i taktika, da se ljubazno izrazim, bili pogrešni. Isto je viđeno u Iraku kada je Islamska država (ISIS) ušla u rat, a iračka vojska kapitulirala. Dakle, vidite, postoji obrazac ... Zato za svakoga ko se razume u plemenske kulture i ima zdravog razuma činjenica da se vojskovođe i avganistanska vojska nisu borili i da su samo promenili stranu nije iznenađujuća. Takve stvari su česte u istoriji plaćeničkog rata ... Kad stari nadničar prestane da plaća ili, kao u ovom slučaju, pobegne, trupe promene stranu. To je samo posao, nemate veze sa idealima, lojalnošću i pravednim razlozima. Sve je u novcu i opstanku ...
Da li su SAD pogrešile i što su Avganistance naučile da se bore na američki način?
"Američka taktika se u velikoj meri oslanja na vatrenu podršku: kopnene trupe se kreću napred, a kada naiđu na neprijatelja, pozivaju vazdušnu podršku, artiljeriju... da lupaju po cilju sve dok neprijatelj ne bude uništen ili dovoljno oslabljen da kopnene trupe mogu da prođu.
To odavno rade.
"Poznata je priča iz Drugog svetskog rata kada je jednoj kanadskoj jedinici rečeno da ako primete neidentifikovanu jedinicu da ispali metak - dva iznad njihovih glava i sačekaju da se identifikuje. Ako su dobili nalet brze i precizne vatre iz puške, neidentifikovana jedinica sigurno je bila britanska, a ako su primili vatru iz mitraljeza - nemačka ... Ako se jedinica predala, onda su to bili Francuzi ili Italijani ... A ako su utihnuli pet minuta, a onda je kanadski položaj počeo da se gađa artiljerijom ili iz vazduha neidentifikovana jedinica je bila američka.
Ne funkcioniše ako trupe nemaju vazdušnu podršku ili artiljeriju koja bi ih podržala?
"Američki i NATO timovi za obuku ne uče ono što se može klasifikovati kao osnovna laka pešadija - približiti se i ubiti neprijateljska. To je neophodno za trupe koje rade bez podrške. Moglo bi se smatrati staromodnim u današnje vreme visoke tehnologije u kojem ljudi imaju problema sa prljanjem ruku, ali ne možete zaista ići u rat i držati ruke čistima. Mislim da se za većinu armija danas čak i bajoneti smatraju vizuelno uvredljivim za masu i tu počinje problem ... Činjenica je da su se talibani u Avganistanu i ISIS u Iraku pokazali daleko boljim od američkih i NATO snaga, obučenih i opremljenih lokalnih snaga. Zapamtite, talibani i ISIS nisu imali vazdušnu podršku.
SAD i NATO ipak tvrde da su dobro odradile posao.
"Trupe SAD -a i NATO odradile su posao najbolje što su mogle i borile bi se duže i jače da im je to dozvoljeno. Ali ne bih rekao da su rat izgubili političari, rekao bih da su političari odustali, nedostajao im je želudac za borbu. U ratu ljudi stradaju, ginu i ako ne želite da budu povređeni, da stradaju, nemojte ići okolo i započinjući ratove. Vojske SAD, Velike Britanije i NATO postale su poput gomile profesionalnih boksera koji se plaše udaranja. Imaju svu opremu, svu obuku, podršku, ali i staklenu vilicu ... Ne mogu da prime udarce, a udarci u ratu su žrtve. SAD i NATO nisu uspeli da unište talibane jer su se političari plašili da se posvete borbi koja bi po prirodi rata izazvala mnogo više savezničkih žrtava i gubitaka.
Zašto se to nije uzelo u obzir pre početka rata?
"Političari na Zapadu su omekšali. Zapravo, ne rade ono što je najbolje za njihov narod i njihove zemlje, samo su marionete koje plešu u skladu sa lajkovima. I dok plešu, prebacuju novac i unosne ugovore u pravcu svojih stvoritelja.
Napori učinjeni tokom spasavanja iz Avganistana potisnuli su priče o ovome.
"Svi smo videli slike izbeglica koje se evakuišu iz Kabula, čuli priče onih koji su ostali... Pretpostavljam da su avganistanske izbeglice koje su radile sa SAD i NATO itd bile plaćene za svoj rad. Pretpostavljam da su imali koristi i da su razumeli rizike. Pa, zašto su, dođavola, SAD i druge strane vlade odgovorne za njih, sada kada su njihovu zemlju preuzeli talibani? Da se njihova vojska borila, da su se borili sposobni muškarci među izbeglicama, možda bi talibani bili potučeni ili bi avganistanska vlada mogla da drži neki procenat zemlje. Ali zašto se boriti i krvariti kad na drugim mestima ima besplatnog novca ...
I to će im biti plaćeno?
"Mislite odakle će novac stizati za smeštaj, ishranu i obrazovanje novih izbeglica?
Da.
"Pa, možda bi bivši avganistanski predsednik Ašraf Gani mogao da vrati deo od prijavljenih 169 miliona dolara sa kojima je pobegao iz zemlje. Pretpostavljam da je ovaj novac došao od američkih poreskih obveznika, zar ne bi trebalo da bude vraćen? Zar da živi u luksuzu nakon što je 13 američkih vojnika ubijeno dok su pokušavali da reše katastrofu koju su stvorili on i njegovi administratori?
U Velikoj Britaniji će se od Avganistanaca formirati novi puk u vojsci.
"Kad sam video britanske trupe kako rade svoj posao, po običaju po najvišim mogućim standardima, pomislio sam da će izbeglice kojima pomažu najverovatnije biti daleko bolje tretirane i zbrinute od strane britanske vlade nego što će to ikad biti britanski vonici. Koliko vojnika beskućnika ima u Britaniji? Koliko njih ima problema sa mentalnim zdravljem? Koliko je vlada zabrinuta za dobrobit bivših vojnika? Ne baš, više ih zanimaju izbeglice...
Hoće li odgovarati neko za ovu situaciju, što se u Avganistanu rasipalo skoro 20 godina oko 300 miliona dolara dnevno?
"To je zaista glupo pitanje, zar ne? Odgovornost i istina su danas prljave reči.
Kurir.rs/Branka Mitrović