BEOGRAD - Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta u prvoj polovini ove godine prodat je u Surčinu u naselju Jakovo po ceni od 24,9 evra. To znači da hektar ove oranice staje neverovatnih 249.000 evra!
Kupac je u Jakovu kupio 59 ari, pa je za tu parcelu platio 146.910 evra, dok je najviše novca za poljoprivredno zemljište u Srbiji izdvojeno u opštini Bačka Topola, po ceni od 1,2 miliona evra za 141 hektar, govore podaci Republičkog geodetskog zavoda.
Koliko je cena njive u Jakovu visoka govori i podatak da se prosečna cena hektara oranice u Vojvodini, gde su cene najviše, kreće od 10.000 do 12.000 evra. Do sada su rekordne cene oranica bile od 100.000 do 120.000 evra za hektar, dok je sa prodajom njive kod Surčina ova cena više nego udvostručena.
Prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u našoj zemlji u prvom polugodištu 2021. godine iznosi oko 6.300 evra za hektar. Najviše prosečne cene u prvom polugodištu 2021. godine bile su u opštinama Vrbas, Novi Sad, Srbobran, Inđija, Ada, Bačka Palanka, Stara Pazova.
Kako se navodi u izveštaju Republičkog geodetskog zavoda, podaci od 2018. do 2021. godine pokazuju blagi rast cena poljoprivrednog zemljišta. - Na određenim područjima se beleži značajniji rast cena, što je odraz posebnih uticaja - izgradnje puteva i investicionih ulaganja - navode u RGZ.
Stručnjači ističu da je obradiva zemlja sve više tražena, ali da je takvih površina sve manje, te da im zbog toga i skače cena.
- U Vojvodini je najkvalitetnije zemljište i ne čudi što su pojedine oranice prodate za veliki novac. Cene poljoprivrednog zemljišta još od 2001. godine rastu, tada je hektar koštao oko 200 evra, 2008. godine oko 5.000 evra, a evo vidite kolike se cifre sada dostižu - naveo je ranije agroekonomista Milan Prostran.
Kako je dodao, to je i svetski trend, jer se na ovakvom zemljištu proizvodi hrana, a ona je osnovni izvor života. - Oranice će se sve više tražiti i biće sve skuplje - naveo je Prostran. Vikendica na Kopaoniku 600.000 evra
Pored poljoprivrednog zemljišta, u našoj zemlji poslednjih godina, a pogotovo od početka korona krize, raste tražnja i za vikendicama. Tako ih je najviše prodato u Inđiji, Grockoj i Sopotu. Najveći broj vikendica kupljen je sa placem, a cene su se kretale od 1.020 evra, što je cena za vikendicu koja je prodata u Subotici, do 600.000 evra, za koliko je prodata na Kopaoniku.
Kada je tržište nekretnina u pitanju, Dragana Milićević Sekulić iz Geodetskog zavoda smatra da na cenu najviše utiču ponuda i potražnja. Ona objašnjava da je najskuplji stan prodat u novogradnji, u "Beogradu na vodi", za više od 9.000 evra po kvadratu. Najskuplji kvadrat u starogradnji koštao je 4.600 evra i nalazi se na opštini Vračar. Stan za koji je u prvom polugodištu 2021. godine izdvojeno najviše novca plaćen je 1.888.614 evra i ima površinu od 399 metara kvadratnih.
Prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u prvoj polovini 2021.
Novi Sad 12.750 Srbobran 11.800 Bačka Palanka 11.500 Bačka Topola 9.150 Inđija 11.700 Irig 10.050 Čačak 7.600 Bač 8.750 Topola 4.450 Kruševac 5.200 *iznosi su u evrima po hektaru
Kurir.rs/Informer