Usled novog talasa Korona virusa, koji je već evidentno u zamahu, možemo očekivati i nova ograničenja, kao i restriktivnije mere od onih koje su bile na snazi veći deo leta.
Pored ugostiteljstva, Covid 19 nanosi značajne probleme u oblasti kulture piše Radenko Mićić, analitičar kulture.
Proteklih osamnaest meseci na udaru su se našle, bez izuzetka, sve ustanove kulture, filmske produkcije i distribucije filma, kao i većina kulturnih delatnika i umetnika. U prethodnom periodu bili smo svedoci višemesečnog totalnog zatvaranja bioskopskih i pozorišnih sala, muzeja, galerija i drugih objekata sa sličnom namenom.
Popuštanje mera donelo je proređen raspored sedenja i poluprazna gledališta, a samim tim i velike finansijske gubitke institucijama kulture, koje su gotovo nenadoknadivih razmera. Pomenutu situaciju dodatno otežava već izvesna realnost koja će sa sobom doneti približan ili identičan scenario koji se odigrao prošle jeseni. Ipak svedoci smo da su neke “hrabrije” filmske produkcije odlučile da rizikuju i svoja kinematografska ostvarenja prikažu publici nešto ranije nego obično, tako da su već neke premijere obavljene, a određeni broj njih nas očekuje i u prvoj polovini septembra. Mnogi svoje filmove čuvaju za neka “bolja vremena” poučeni iskustvom filma Hotel Beograd, koji je nakon beogradske premijere bio prinuđen da stopira bioskopsku distribuciju marta prošle godine.
Možda jeftinije, ali ne i zanemarljive probleme imaju pozorišta. Marta 2020. godine svedočili smo prekidu druge polusezone koja je bila okončana gotovo tri meseca ranije. Novu sezonu 2020/2021 pozorišni radnici dočekali su u neizvesnoj atmosferi koja ih je pratila sve do njenog kraja. Mnoge predstave su odlagane na sam dan igranja, jer bi rukovodstvo ustanova bilo prinuđeno da prekine aktivnosti usled epidemioloških komplikacija, ili indisponiranosti prouzrokovane bolešću nekog od članova umetničkog sastava. Pozorišne nevolje su približne onima koje trpe i ugostitelji kad nisu u stanju da posluju.
Preciznije rečeno, svkao profesionalno pozorište zapošljava određeni broj glumaca koje ima na “plati”, rečeno jezikom teatra. Pored glumaca u rad pozorišta je uključen veliki broj ljudi koji su zaduženi za rešavanje tehničkih pitanja i najčešće su i oni stalno zaposleni. Zaključak se već i sam nameće, manje prodatih ulaznica, veći finansijski problemi ustanova.
Korona je uzdrmala i samostalne umetnike, na prvom mestu slikare, vajare, solo pevače, odložila je umetničke kolonije, festivale i susrete. Ali ipak ono što je najteža posledica jeste činjenica da je publika bila ako ne potpuno odvojena, onda barem ograničena u uživanja i ličnom doživljaju umetnosti.
Na kraju trebali bismo biti umereni optimisti i nadati se da će Korona posustati, ili se uvesti u kontrolisane tokove, a na nama je da ispoštujemo sve mere koje nam propisuje struka i pravila ustanova koje posećujemo.
(Kurir.rs/A.M.)
Bonus video: