Tragedija u Besalnu u kojoj je poginulo 186 dece od ukupno 333 stradale osobe, među kojima je bilo rođaka učenika, policajaca, bezbednjaka i vojnika, kao i 32 likvidirana otmičara bila je okidač za osvetu. Povod za naređenje bilo je pismo koje je objavljeno bilo 17. oktobra 2004 na sajtu Kavkaz-Centar, gde je ratni čečenski komandat i terorista koji je skrivio nekoliko krvavih otmica Šamil Basajev priznao i na sebe preuzeo odgovornost za otmicu u Beslanu. Ruske vlasti dvema obaveštajnim službama FSB i vojnoj GRU dali su zeleno svetlo da po uzoru na izraelski Mosad likvidiraju sam čečenski vrh terorista i separatista i da se zaustavi njihov krvavi pohod.
I sami ruski istražni organi tvrdili su da je u otmicu i masakr u Beslanu umešan bio strani faktor. Od 17 identifikovanih terorista petorica su bili državljani bliskoistočnih zemalja. U zoni operacija indentifikovano je više od 50 plaćenika iz islamskih zemalja, a prema operativnim podacima delovalo je oko 200 stranih boraca
Šef FSB Nikolaj Petrušev je krajem oktobra sopštio u govoru u državnoj Dumi da pojedini likvidirani teroisti su imali čak i po sedam dokumenata na različita imena što je otežavalo njihovi indentifikaciju, kao i da je FSB sa MUP-om Rusije sprečio izvršenje oko 500 terorističkih napada. Zato je pala odluka da se umesto okršaja sa gro terorista eliminiše sam vrh čečenskih terorista.
Prva likvidacija počela u Dohi
Inače prva likvidacije započele su i pre Belsanske tragedije i to u Dohi u Kataru. Niame 13. februara 2004. godine dvojica ruskih operativaca u Dohi pod terenac marke Tojota postavili su eksploziv pod vozilo bivšeg čečenskog predsednika Zelimkana Jadnarbijeva , koji je označ bio kao jedan od organizatora otmice u moskovskom pozorištu Dubrovka i skupljač finansijskih sredstava u zemljama zaliva za čečensku borbu. Operativci su uspeli da postave bombu, koja je aktivirana kada je Jandarbijev ulazio z vozilo sa dvojicom telohranitelja. I Jandarbijev i dvojica telohranitelja su ostali na mestu mrtve. Međutim ruski operativi su u noći 18. na 19. februara uhapšeni i to u ambasadi Rusije u Dohi. Katarske vlasti privele su trojicu muškaraca, od kojih je jedan imao diplomatski pasoš i status i on je odmah piušten, dok su dvojica ruskih državljana zadržana u policiji . Oni su krajem juna 2004. pred katarskim sudom priznali da su bili deo zavere da se likvidira odmetnuti čečenski finasijer. Tad je prvi put saopšteno da se radi o Anatoliju Balaškovu i Vasiliju Bokčovu , za koje su ruski mediji tvrdili da su operativci ruskog GRU-a , kao i da su od njih katarske vlasti iznudile priznanjem serijom mučenja i torturom nad njima.
Likvidacija Marvana zvanog Beli Arapin
Prva likvidacija koja se doticala osvete za Belsan izvršena je 25. novmabra 2004 godine u Ingušetiji. Ruski operativci su u dobro pripremljenoj akciji likvidirali Srijsca, plaćenika pod imenom Marvan, koji je učestovvoau svim aktivnostima čečenskih terorista . Marvin je bio i poznat pod nadimkom "Beli Arapin". Smatralo se da je najbliži saradnik čečenskog komandanta Hataba . Ruski obaveštajni podaci govorili su da je predvodio vod mudžahedina sa Bliskog istoka i Centralne Azije. Operativni podaci FSB govorili su da je bio i zamenik vođe čečenskih separatista Abu al- Valida koga su u ujednoj akciji ranije smaknuli pripadnici FSB. Kada su borbe u Drugom čečenskom ratu utihnule Marvin se posvetio obuci, kao i raspodeli finansija koje su stizale iz inostranstva i obuku specijalista za miniranje, ako i bombaša samoubica.
Januar 2005
Pripadnici specijalnih jednica ruske vojske januara 2005. u zasedi u planinskom delu severa Čečenije likvidirana je grupa od šest čečenskih terorista. Posle likvidacije, nedaleko od mesta gde su ubijeni pronađen je i kamp u kome je bila gomila eksploziva. Predpsotavljalo se da je to bila lokacija gde su se pripremali bombaši samubice. Kod likvidiranih nisu bili pronađeni nikakvi dokumenti. Rusi su ih zaveli kao "plaćenici". Ruski bezbednjaci su verovali da su oni bili podređeni Šamilu Basajevu.
Februar 2005
Sredinom februara 13. na 14. februar 2005. ruski specijalci likvidirali u zasedi južno od Groznog su grupu od 15 čečenskih terorista koji su pripadali odredu Rizvana Čitigova. Akcija je usledila pošto je od krtice iz vrha čečenskih separatista stigla informacija da veća grupa terorista sa lokacije južno od Groznog se okuplja i sprema seriju terorističkih akcija napada na objekte i ljude federanih snaga.
16 februar 2005
Dva dana posle ubistva 15 čečenskih terorista 16. februara 2005 u Ingušteiji je ubijen pripadnik Al Kaide Abu Džejat koji je bio osumnjičen da je umešan bio u otmice talaca u pozorištu Dubrovka i Beslanu kao i napad čečenskih terorista na Ingušetiju juna 2004. Abu Džejat je imao nekoliko nadimaka "Mali Omar" ili "Abu Omar" al Kuvajti jer se radilo o Kuvjaćaninu koji je bio zadužen za raspodelu finansijskih sredstava iz država Zaliva. Pripremao je i stručnjake za eksploziv i bombaše samoubice, a bio je zadužen i za versku obradu terorista. Zvali su ga i liderom "Inguškog džamata" i tvrdilo se da je svoje vojno znanje stekao u terorističkim kampovima širom Avganistana. Neki su verovali i da je tokom građanskog rata u BiH takođe bio tamo, a pre likivdacije bio je koordinator čečenskih terorista.
Likvidacija Aslana Mashadova
Lider samoproklamovane Čečenske Republike Ičkerije ubijen je 8. marta 2005.u akcoiji ruskih specijalaca u selu Tolstoj Jurt u kući u kojoj se skrivao sa gomilom telohranitelja. U medijima se dugo spekulisalo da je Mashadov izdan odnosno da su pojedni zarobljeni Čečeni propevali, ali i da su operativcima FSB izdali Mashadova.. Akcija pripadnika ruske specijalne jednice Alfa započela je tog 8. marta u ranim jutarnjim časovima kada su specijalci provalili u jednu seosku kuću . Mashadov je sa lelohraniteljmima uspeo da se sakrije u bunker u dvorištu kuće. Na pritisak specijalaca vlasnik kuće inače Mashadovljev rođak odveo je specijalce do bunkera . Šta se dešavalo postoje dve verzije. Prema jednoj usledili su pregovori koji su trajali oko sat vremena, a onda je usledila akcija bacanjem bombi od čega su Mashadov i telohranitelji poginuli.
Prem drugoj verziji lokacija je otirekvena na osnovu inasajdera i opservirana nekoliko dana uz pomoć satelita . Navodno je Mashadov koristio mobilni telefon. Posle likvidacije Mashadova u njegovo bunkeru pronađena je lična arhiva, dva lap topa i satelitski telefon... Veruje se da su prikupljeni podaci doveli Ruse do njihovog najvećeg neprijatelja Šamila Basajeva.
Ubistvo Šamila Basajeva
Likvidacija teroriste broj jedan Šamila Basajeva koji je bio organizator serije terorističkih napada na rusku vojsku, policiju, državne ustanove, bolnice usledio je u noći 9. na 10. jul 2006 godine kod sela Ekaževo u Ingušetiji. Oko likvidacije Bajaeva postoje dve verzije. Prema jednoj iza lade u kojoj je bio Basajev eksplodirao je kamion pun oružja. Od siline eksplozije telo Šamila Basajeva je bilo unakaženo . Sa Basajevom stradalo je 12 čečenskih terorista i na, kao i Ali Tazijev poznat pod nazivom Magas koji je bio blizak saradnik Šamila Basajeva. Poznat je kao predvodnik napada na Ingušetiju 21. i 22. juna 2004.
Druga verzija o likvidaciji Šamila Basajeva kaže da je on ubijen na isti način kao Džohar Dudajev i to raketom lanisranom protiradarskom raketom iz aviona Su-25 na lokaciju gde se nalazio dok je razgovarao sa satelitskim telefonom. Rusija je Šamila Basajeva smatrala najopasnijim teroristom broj 1. Ruski obaveštajci i specijalci su ga lovili punih šest godina. Basajev je prilikom proboja iz obruča Groznog 2000 godine teško ranjen i pukom srećom izbegao je zarobljavanje.
Svi učesnici akcije likvidacije Šamila Basajeva su odlikovani ukazom predsednika Ruske Federeacije Vladimira Putina.
"Ovo je banditima zalsužena kazna za našu decu u Beslanu, Buđenovsku za sve terorističke napade koje su izvršili u Moskvi i drugim reonima Rusije, uključujući Ingušetiju i Čečensku Republiku", izjavio je Putin.
Kurir.rs/A.Mlakar