Način na koji će se Kina pozabaviti problemima u Avganistanu, Mjanmaru i Severnoj Koreji biće drugačiji od zapadnjačkog i modelovaće njen identitet globalne sile.
Prvo je bila Severna Koreja. Potom Mjanmar. Sada Avganistan. Tri krize u susedstvu na prvi pogled ne deluju kao da imaju išta zajedničko. Ali za Peking one postavljaju isto pitanje: kako se pozabaviti strateški važnim ali propalim državama na svojim granicama i kako će odgovor Kine definisati njen identitet globalne sile.
Mnogo godina zapadni posmatrači prilika u Kini tražili su dokaze kako će sila u usponu sprovoditi svoj uticaj na svetskoj sceni preko Afrike ili svojih odnosa sa SAD. Sada bi način na koji Kina pristupi ovim trima susednim zemljama mogao da pruži jasniju sliku, kaže komentator Gardijana za kineska pitanja Vinsent Ni.
"Avganistan, Mjanmar i Severna Koreja su testovi za Kinu kao supersilu u usponu, odnosno pokazaće da li Peking, u trenutku kada su se SAD povukle, moći vešto da ispuni vakuum", rekao je Tant Mint-U, poznati burmanski istoričar i bivši predsednički savetnik. "Videli smo zapadni pristup ovim državama, čije su se ideje vrtele oko izbora, demokratije i ljudskih prava, ali šta će uraditi Kina koja je proteklih decenija nevoljno izvozila svoj model razvoja", dodao je on.
Do sada je pristup Kine bio oprezan i konvencionalan. Kada je reč o Avganistanu, pozvala je međunarodnu zajednicu da "aktivno vodi" talibane. Mjanmaru su ponudili pomoć u ekonomskom razvoju nakon što su sprečili Savet bezbednosti UN da osudi martovski puč. Kada je reč o Severnoj Koreji, dve zemlje su u julu, povodom 60. godišnjice potpisivanja Sporazuma o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći, najavile da je ojačati saradnju.
Kineski uticaj u ove tri zemlje je po prirodi vrlo različit. Za razliku od Avganistana, sa kojim Kina ima malu granicu, granični regioni sa Severnom Korejom i Mjanmarom imaju dugu istoriju interakcije.
"U Mjanmaru, glavni interesi Kine su da osigura stepen stabilnosti i obezbedi da nijedna druga sila nije bolji prijatelj onima koji budu na vlasti. Geopolitičke ambisije Pekinga, da od Mjanmara napravi most ka Indijskom okeanu, su sporedne u poređenju sa milenijumom dugom praksom vođenja i rešavanja sukoba duž jugozapadne granice", rekao je Tant Mint-U.
Jun Sun, koja je direktor programa za Kinu pri Stimson centru se slaže sa njim. Prema njenim rečima, glavna briga Kine je bezbednost njenih granica, posebno u svetlu potencijalne izbegličke krize. Primera radi, smrtonosni sukob u Kokangu u Mjanmaru doveli su do toga da u Kinu stigne 30.000 izbeglica.
"Peking će narednih meseci ovo pažljivo pratiti, naročito ako u ovim zemljama situacija počne da se pogoršava", rekla je ona.
U slučaju Avganistana, Peking i dalje razmatra koliko aktivno sa sarađuju sa talibanskim režimom. "Ne očekujem da će Kina uspostaviti diplomatske odnose sa talibanima", kaže Žu Jongbiao, direktor Centra za istraživanje Avganistana na Univerzitetu Lanžu. "Bar ne uskoro", dodao je.
Kritičari smatraju da će Kina, kao već značajna sila, narednih meseci i godina imati više diplomatskih dilema sa Avganistanom. "Kina je već veliki dečko i ljudi očekuju da se tkao i ponaša. Svidelo nam se to ili ne, njena ekonomska i politička težina će prirodno utabati put",kaže Rafelo Pantuči, saradnik S. Radžaratnam škole međunarodnih studija u singapuru. "Za sada, ipak, deluje da Peking i dalje okleva".
Za sada nema naznaka da će pristup Pekinga biti sličan pristupu Vašintona ovim pitanjima. Ranije ove sedmice, senator Linzi Grejam rekao je da veruje da će se američke snage jednog dana "vratiti u Avganistan". "Moraćemo, jer je pretnja toliko velika", rekao je on BBC-u.
To će, ako se dogodi, biti od koristi Kini, kaže Ence Han sa Univerziteta u Hongkongu, sumirajući stav Pekinga o vojnim intervencijama SAD u globalnim sukobima.
"Peking verovatno želi da vidi SAD ponovo poražene u Avganistanu. Čak i u najgorem slučaju, ekstremno je neverovatno da će se Peking umešati u Avganistan na način na koji su to uradile SAD".
"U slučaju Mjanmara, kovid i političke krize dovele su ovu zemlju do propasti. Kina smatra da ne može mnogo šta da uradi da se to spreči. A kada se to jednom dogodi, potražiće način da pretvori krizu u priliku", dodao je Han.
Jasno je da se pragmatična spoljna politika Pekinga neče skoro promeniti i njihov odgovor na događaje u ove tri propale države bez sumnje će podstaći komentatore u zapadnim demokratijama da donose svoje zaključke o tome kako će se Kina ponašati kad uspostavi novi identitet nezaobilaznog globalnog igrača.
Za Peking, takav pristup bi mogao da bude i strateška prednost, kaže Sun. "To je kao Igra prstola: režimi dolaze i odlaze, ali je njihov sused Kina tu zauvek. Ako Zapad sad želi da utiče na ove zemlje, moraće to da rade preko Pekinga. Svi oni su kineski pioni u dramatičnoj igri sa zapadom".
Kurir.rs