Kada je proglašen strogi lokdaun u Vijetnamu u gradu Ho Ši Min (nekadašnji Sajgon) radnici u fabrici Tran Ti Hao, rečeno je da će vlada njoj i njenoj porodici obezbediti hranu, ali u poslednja dva meseca oni su jeli malo više od pirinča i sosa od ribe.
Ona je u julu stavljena na neplaćeno odsustvo, dok njen suprug, građevinski radnik, mesecima ne radi. Duguju za stanarinu, a uskoro će stići još jedna rata za uplatu.
-Ne znam šta će sledeće uslediti, kaže ona.
-Ne znam kako da izrazim ono što osećam. Želim da pitam zašto nije bilo podrške, dodaje.
Kako kaže vlada je saopštila da će pomoći ljudima poput nje ali se nije desilo ništa, piše Gardijan.
-Svi koji žive oko mene drže se za slamku, ističe.
Tran nije sama. Najveći grad u Vijetnamu je pod strogim lokdaunom i ljudima nije dozvoljeno da napuštaju svoje domove čak ni zbog hrane. Trenutne mere mogu da traju do 15. septembra, kada je grad predložio obnovu privrednih aktivnosti.
Čak i pre naredbe da se ostane kod kuće 23. avgusta, Tran se, kao i milioni drugih, zaduživala.
Vlada je obećala da će dostaviti hranu svima i angažovala je vojsku da pomogne u isporuci zaliha onima kojima je potrebna, ali veliki deo stanovništva nije dobilo ništa. Prošle nedelje vijetnamski mediji su izvestili da je više od 100 ljudi u jednom okrugu protestovalo zbog nedostatka pomoći.
Vijetnam je hvaljen u borbi protiv pandemije. Vijetnamska vlada je sprečila širenje virusa oslanjajući se na stroge mere karantina i praćenje kontakata. Početkom maja Vijetnam je zabeležio manje od 4.000 infekcija i 35 smrtnih slučajeva.
Sada, Delta varijanta virusa je prouzrokovala haos u gradu Ho Ši Min i obližnjim provincijama. U Ho Ši Minu, broj umrlih čini 4,2 odsto zabeleženih slučajeva, u gradu umire više od 200 ljudi, a dnevno se prijavi 5.000 novih slučajeva. Susedna provincija Bin Duong beleži slične brojke.
Kako su od početka juna postepeno uvedena stroža ograničenja, najteže su pogođeni siromašni. Naređeno je zatvaranje fabrika i pijaca, a sa njima je otišlo i hiljade poslova. Taksisti, prodavci ulične hrane, fabrički i građevinski radnici koji su već bili blizu granice siromaštva mesecima nisu mogli da zarade novac i zarobljeni su u nesigurnim i pretrpanim stanovima u žarištima Kovida.
Zvanična statistika navodi da 3 do 4 miliona ljudi u Ho Ši Minu ima finansijske poteškoće zbog pandemije.
Humanitarne organizacije svakodnevno su preplavljene desetinama hiljada zahteva za pomoć pri nabavci hrane i ne mogu da se nose sa potražnjom. Banka hrane u Vijetnamu, socijalno preduzeće koje vodi Nuien Tuan Koi pruža podršku za 10.000 ljudi dnevno.
Brojke su počele da rastu prošlog meseca, ali su značajno porasle u poslednje dve nedelje, kaže Nuien.
-Ova pandemija uticala je na otpor ljudi. Potpuno zatvaranje uzrokovalo je prekide u snabdevanju hranom. Mi i druge dobrotvorne organizacije suočavamo se sa poteškoćama da dostignemo do svih ljudi kojima je potrebna pomoć. Potražnja je ogromna, ističe.
U svom 20-godišnjem humanitarnom stažu, on nije ništa slično doživeo.
-Vijetnamci prolaze u poslednjih nekoliko nedeljak kroz težak period, rekao je on.
-Nikada nisam video toliki porast smrtnosti i mislim da nikada neću. Pre pandemije imali smo gladne i siromašne ljude, ali bar doći do hrane je bilo lako za mnoge. Rođen sam nakon rata, tako da su poteškoće u pronalaženju hrane bile nešto o čemu smo slušali i čitali u knjigama. Sada to mogu da razumem, dodao je.
Izvan velikih gradova, zdravstvena zaštita i infrastruktura su mnogo lošiji, a lekari i akademici strahuju od uticaja kovida na tamošnje zajednice.
Vraćajući se u svoju sobu od 15 kvadratnih metara u Ho Ši Minu, Tran, njen muž i osmogodišnji sin zaglavili su se u zgradi u kojoj je smešteno stotine drugih radnika fabrike.
Ona očajnički želi da se vrati na posao. Nova školaska godina trebalo bi da počne onlajn, ali ona nema računar i, za sada, školovanje njenog sina moraće da sačeka.
-Trenutno ne mogu ni da počnem da razmišljam o obrazovanju svog sina, kaže ona.
-Zabrinuta sam da li ćemo dobiti sledeći obrok, ističe.
Nuien Lam Nok Trak (21), takođe mora ponovo da počne da zarađuje. Živi u siromašnom kraju na obali reke sa 30-40 drugih porodica. Prodavala je na ulici hranu studentima, ali nije mogla da radi od juna.
Majka, otac i brat su takođe bez posla. Preživeli su od donacija pirinča i instant rezanaca od dobrotvornih organizacija i komšija.
Vlada bi trebalo da održi obećanje kada je rekla da će pomoći ljudima, kaže ona.
-Trebalo bi svima da daju hranu. Niko nam ne govori šta se dešava, dodaje.
Kurir.rs