Da li su i koje lekcije naučene posle 20 godina borbe protiv terorizma u celom svetu. Šta je bilo dobro a šta nije? Da li je svet pametniji danas, sa ponovnim dolaskom talibana na vlast u Avganistanu, nego 11. septembra 2001. godine?
Devet dana posle najgoreg terorističkog napada na kontinentalni deo SAD, predsednik Džordž Buš je izjavio: "Svaka nacija, svaki region sada mora da donese odluku. Ili ste sa nama ili ste sa teroristima".
Takozvani "rat protiv terorizma" je objavljen. Usledile su invazije na Avganistan, potom Irak, uspon Islamskke države (ISIS) i razvoj raznih grupa koje imaju podršku Irana po Bliskom istoku. Cena? Hiljade mrtvih, vojnika i civila.
Terorizam i dalje nije eliminisan. Proteklih godina, svaka veća evropska zemlja bila je meta napada. Međutim, bilo je i nekih uspeha. Nijedan napad nalik 11 septembru se nije dogodio, baze Al Kaide u Avganistanu su uništene a njeni lideri pronađeni u Pakistanu. Takozvani ISIS kalifat koji je terorisao veći deo Sirije i Iraka je rasturen.
Britanski BBC napravio je spisak pet stvari koje smo naučili posle 20 godina borbe protiv terorista.
1. Podelite suštinski važne obaveštajne podatke
Tragovi su postojali ali niko nije povezao tačkice na vreme. U mesecima pre napada na SAD, glavne obaveštajne agencije Amerike - FBI i CIA, su bile svesne da se nešto sprema. Međutim, rivalstvo ih je sprečilo da to podele jedni sa drugima. Od tada, komisija koja se bavi 11. septembrom prati i detaljno proučava greške koje su napravljene tada i sve velike pomake napravljene od tada.
Iako od napada, 17 američkih agencija svakodnevno razmenjuje informacije u američkom Nacionalnom centru za borbu protiv terorizma, a slična institucija postoji i u Britaniji i EU, greške su moguće. Primer je napad u Parizu iz 2015. u kome je poginulo 130 osoba i koji je, delom, rezultat neuspeha evropskih vlasti da pravovremeno razmene informacije.
2. Definišite misiju i ne dozvolite da vam nešto skrene pažnju sa nje
Od brojnih razloga povratka talibana na vlast u Avganistanu, jedan se izdvaja - američka invazija na Irak 2003. godine. Ta pogrešna odluka skrenula je pažnju javnosti sa dešavanja u Avganistanu.
Snage koje su uspešno progonile Al Kaidine operativce i radile sa avganistanskim partnerima u sprečavanju povratka talibana, tada su bile poslate u Irak, što je omogućilo talibanima da se regrupišu i vrate snažniji nego ikad.
Zaboravlja se da je originalna misija u Avganistan bila jasna i dobro izvedena. Kada su talibani odbili da predaju Osamu bin Ladena i njegove saveznike, SAD su se udružile sa Avganistancima koji nisu podržavali talibane i uspešno iz zemlje isterali i Al Kaidu i talibane. Narednih godina se misija "razvodnila" i proširila u više pravaca. Iako se većini Avganistanaca život značajno poboljšao u tom periodu, milijarde dolara namenjene izgradnji nacije su protraćene zbog korupcije i nenamenske upotrebe.
3. Pažljivo birajte svoje partnere
Britansko partnerstvo sa SAD u invaziji na Irak 2003. značilo je da je London mlađi partner u svim ključnim odlukama koje su donošene posle okupacije. Apeli da se rasformira iračka vojska i zabrani članovima Baas partije da učestvuju u vladi su ignorisani. Rezultat je bila katastrofalna alijansa razočarane i nedavno otpuštene iračke vojske i fanatičkih džihadista. Tako je nastao ISIS.
Kolektivna panika posle 11. septembra značila je da su američki i britanski obaveštajci sarađivali sa određenim režimima ozloglašenim po nepoštovanju ljudskih prava. To je vrlo brzo stiglo na naplatu.
Kada je Gadafijev režim smenjen u Libiji 2011. godine, novinari su pronašli pismo visokog zvaničnika MI6 njegovom libijskom kolegi u kojem se razmatra izručenje islamskog disidenta.
Danas, nasilni džihad hara siromašnim i loše vođenim delovima Afrike, zbog čega Zapad ne zna sa kim da se udruži.
4. Poštujte ljudska prava ili se manite moralisanja
Sve do Gvantanama, ljudi na Bliskom istoku su često govorili da im se ne dopada spoljna politika SAD ali da poštuju njihovu vladavinu prava.
Okupljanje osumnjičenih na "bojnom polju", uključujući i nekoliko nevinih civila koji su prodati kao roblje a potom teranje osumnjičenih da nose pelene, tamne naočare i štitnike za uši dok iz prebacuju preko pola sveta u američki pritvorni centar na Kubi nanelo je nemerljivu štetu reputaciji kako Amerike tako i celog zapadnog sveta.
Zatvor bez suđenja je bilo nešto što se dešavalo u autokratskim državama na Bliskom istoku i dalje. Arapi to nisu očekivali od SAD.
Kao da to nije bilo dovoljno, pojavila su se otkrića o "naprednim ispitivanjima", davljenju, mučenju i terorisanju zatvorenika u "crnim prostorima" CIA, gde su teroristi jednostavno nestajali. Obamina administracija je to prekinula, ali je šteta već bila naneta.
5. Potreban vam je plan izlaska
Zapadne intervencije pre 11. septembra bile su brze i jednostavne i sve su imale definitivan kraj. Američke invazije na Avganistan i Irak rezultirale su "beskrajnim ratovima". Niko 2001. i 2003. nije ni sanjao da će se i dalje boriti, dve decenije kasnije. Zapad, jednostavno, nije znao u šta se upušta i nije postojao nikakav realističan plan izlaska iz cele situacije.
Nema sumnje da bi se napadi po svetu nastavili da Zapad nije zbacio talibane i Al Kaidu u Avganistanu. Borba protiv terorizma u toj zemlji nije bila neuspeh, ali Avganistan nikad nije izgrađen.
Na kraju, jedna slika će svima ostati urezana u pamćenje. Očajni Avganistanci koji trče pored američkog transportera koji poleće i pokušavaju da pobegnu iz zemlje koju je Zapad napustio.
Kurir.rs