Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje jednoglasno je odlučio da predloži Skupštini da prihvati predlog zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma.
O ovoj temi govorilo se u emisiji "Redakcija" na Kurir televiziji, a gosti su Miodrag Kojić iz Udruženja za odbranu ćirilice "Dobrica Erić" i Vladan Glišić, samostalni narodni poslanik.
- Ovaj zakon po prvi put prepoznaje da je došlo krajnje vreme da se pozabavimo jednim od najvažnijih srpskih entiteta, pismom ćirilicom. Ovaj zakon naglašava i da je stanje sa srpskim jezikom katastrofalno i da se moraju preduzeti neki odlučujući koraci da bi se on sačuvao. U odnosu na prethodni zakon, koji je donet 2010. godine ovde se službena upotreba ćirilice proširuje na privredna društva obavezuju da koriste srpski jezik i ćirilicu - kaže Miodrag Kojić.
Helsinški odbor za ljudska prava pozvao je vladu Srbije da odbaci ovaj predlog, a kao razlog za to naveli su da je u pitanju diskriminacija koja će podeliti ljude i naveli su da vlada Srbije tretira ćirilicu kao političko, a ne kao kulturno pitanje.
- Pitanje ćirilice, pitanje je opstanka ovog naroda. Helsinški odbor je po običaju neodgovoran i bezobrazan, tj. odgovoran je prema onima koji ih finansiraju, a to nismo mi. I rade jedan posao koji je potpuno destruktivan. Oni prećutkuju jednu istinu da je u Kongresnoj biblioteci u UN latinica deo hrvatskog kulturnog nasleđa i sve što je napisano latinicom pripada hrvatskom kulturnom nasleđu, što znači da smo mi latinicu kao kulturno nasleđe davno izgubili i da svako ko piše latinicom zapravo radi za hrvatsko kulturno nasleđe. E, kada bi Helsinški odbor to hteo da kaže, onda bismo shvatili da je odbrana ćirilice, odbrana jedinog što je u srpskom nasleđu, ne zato što smo mi odlučili to, već zato što su naši neprijatelji odlučili da latinica nije naša - naveo je gospodin Glišić, koji je naveo da Helsinški odbor sa takvim svojim stavovima radi protiv našeg naroda, te da bi njihove finansije trebale bolje da se iskontrolišu.
- Ljude stalno treba podsećati na to da je latinica deo hrvatskog kulturnog nasleđa za politički zapad, da je ovde ćirilica zabranjivana samo kada su dolazili okupatori sa svojim bajonetima. Naša odgovornost je da zaštitmo svoje pismo - kaže Vladan, i dodaje da je čak i Evropska unija zaštitila ćirilicu od trenutka kada je Bugarska ušla u sastav.
Kurir.rs
Bonus video: