Ubijanje 2.977 ljudi 11. septembra 2001. izazvalo je pravu paniku u SAD, a zatim dovelo do objave rata terorizmu, koji je završen sramnim povlačenjem iz Avganistana i naglom militarizacijom zemlje
Pre tačno 20 godina, na današnji dan, svetom je odjeknula vest da je putnički avion udario u jednu od kula bliznakinja Svetskog trgovinskog centra u Njujorku.
Dok su TV stanice snimale zgradu u plamenu, drugi avion udario je u južnu kulu. Tek tada je postalo jasno da je reč o terorističkom napadu, a ne o običnoj nesreći. I tu nije bio kraj: dok su se dva nebodera od 110 spratova rušila, treća letelica zabila se u Pentagon, sedište američke vojske u Vašingtonu, a četvrta je pala na polje kraj Šenksvila.
102 MINUTA
Kako se brzo ispostavilo, sva četiri aviona oteli su teroristi Al Kaide, islamističke organizacije čije je osnivanje u vreme sovjetskog rata u Avganistanu (1979-1989) pomogla upravo američka CIA, i iskoristili su ih za napad na najmoćniju svetsku silu. Grupa od 19 džihadista tog 11. septembra 2001. uspela je da izvede najveći i najkrvaviji napad na američkoj teritoriji i ubije 2.977 ljudi. Nijedan neprijatelj, uključujući nacističku Nemačku i imperijalni Japan u Drugom svetskom ratu, nije uspeo da u jednom udaru na tlu SAD počini toliku štetu.
- Pre 11. septembra Svetski trgovinski centar bio je simbol ekonomske moći SAD. Za 102 minuta tog jutra teroristi su ga uništili tako što su zabili po avion u obe kule. Hiljade policajaca, vatrogasaca i medicinara pojurilo je da spase što više ljudi. Ipak, niko nije mogao ni da zamisli ono što se dogodilo - južna kula se urušila pre deset sati, a pola sata kasnije to se desilo i severnoj kuli. Samo po 10 sekundi bilo je potrebno da obe zgrade od po 110 spratova nestanu u oblaku dima. Vesti o haosu u Njujorku pratila je i vest da se jedan avion srušio u zgradu Pentagona, a da je avion na letu 93 pao blizu Šenksvila nakon borbe putnika s teroristima - piše list AM Njujork metro.
OSVETNIČKI POHOD
Ovaj napad, iza kojeg je stajao vođa Al Kaide Osama bin Laden, izazvao je paniku i strah širom Amerike. A nacija odgajana na mitovima o osvetnicima s Divljeg zapada reagovala je na jedini način na koji je znala - objavljivanjem novog rata.
- Naš rat protiv terorizma počinje s Al Kaidom, ali neće se završiti tu. Neće se završiti sve dok svaka teroristička grupa sa globalnim uticajem ne bude pronađena, zaustavljena i poražena - rekao je tadašnji predsednik SAD Džordž Buš u Senatu 20. septembra 2001.
Iako je Osama bin Laden ubijen 2. maja 2011, sva američka vojna sila ni posle skoro dve decenije od objave rata terorizmu nije uspela da uništi Al Kaidu, a kamoli sve ostale ekstremističke grupe. Imajući u vidu da je sramno povlačenje iz Avganistana završeno pre nešto više od nedelju dana, kao i povratak talibana, najvažnijih saradnika Osame bin Ladena, na vlast u toj zemlji, moglo bi se reći da je u tom ratu protiv terorizma najmoćnija svetska sila izgubila.
Osim toga, napadi SAD i njihovih saveznika na Irak i Avganistan, ali i Pakistan, Jemen, Siriju, Libiju... doveli su do jačanja ekstremizma i započeli su ono što stručnjaci nazivaju dobom ili erom terorizma. Neprestani američki ratovi na Bliskom istoku, hapšenja muslimana, njihovo držanje u zatvoru bez suđenja, brutalna mučenja... pretvorili su SAD u najomraženiju zemlju sveta. A mnoge mlade muslimane odrastanje u tom haosu "Made in USA" gurnulo je ka džihadistima.
- "Globalni rat protiv terorizma", koji je imao cilj da spreči ponavljanje 11. septembra, u stvari je povećao opasnost od terorističkih grupa širom sveta. Od 2001. broj džihadističkih grupa se više nego duplirao, a njihovo članstvo se utrostručilo - navodi dr Kristina Šori Lijand, profesorka Pariske škole međunarodnih poslova, u Globalnom indeksu terorizma 2019.
PROMENE ŽIVOTA
Od 11. septembra 2001. nema sakrivanja pojačane militarizacije SAD, piše Rojters. Svakodnevni život ispunjen je nadzorom i praćenjem - od neprijatnog skidanja cipela na aerodromu do distopijskog naoružavanja lokalne policije tenkovima.
- Džordž Buš je izabran 2000. nakon što se zalagao za smanjivanje američkih intervencija u inostranstvu. Međutim, brzo je otkrio da će usvajanje uloge strogog lidera okrenutog vojsci smanjiti sve sumnje u legitimitet njegove izborne pobede. Pokretanjem rata u Avganistanu manje od mesec dana nakon mučkog napada, Bušova popularnost je skočila na 90 odsto. Sledio je rat u Iraku, opravdan sumnjivim tvrdnjama o oružju za masovno uništenje Sadama Huseina. Ulaganje u vojnu državu postalo je ogromno. Patriotski akt dao je špijunski agencijama paravojne moći, a praćene su privatne komunikacije. Sve ovo je opravdano u atmosferi koja je bila skoro histerična i antimuslimanska. Američki rat protiv terorizma koštao je Ameriku više od osam biliona dolara, a izgubljeno je 929.000 života. Uticaj na zemlje poput Avganistana, Iraka, Jemena, Sirije i Pakistana, ali i Libiju, Somaliju, Filipine, Mali i Keniju bio je razarajući - piše The Conversation, a prenosi Rojters.
Kurir.rs / A. Ivanović