Od terorističkog napada u Njujorku prošla je 21 godina, ali mnogim preživelima rane su još uvek sveže.
Neki su ostali sa fizičkim posledicama koje su im promenile život, dok se mnogi bore sa psihičkim traumama prouzrokovanim dešavanjima 11. septembra.
Jedna od najteže povređenih preživelih, Loren Maning, zadobila je opekotine na više od 80 odsto tela.
-Po svim medicinskim standardima, trebalo je da umrem, rekla je ona za Skaj njuz.
Loren tog dana samo što je ušla u Severni toranj Svetskog trgovinskog centra kada se prvi oteti avion ''zakucao'' u zgradu i poslao vatrenu kuglu koja se spustila niz okno lifta u predvorje.
-To je bilo neverovatno glasan, prodoran zvuk, a odmah potom je sve ispunio plamen. Bol je bila neverovatna i prodirala je sve dublje i dublje. Živa sam gorela. Nema drugih reči za to , rekla je ona.
Dok se Loren borila protiv plamena istrčala je napolje pre nego što je pala i otkotrljala se na nasip gde je jedan muškarac pokušao da joj pomogne.
-Nisam pala i umrla u plamenu, borila sam porotiv njega. Vikala sam mu da me izbavi iz plamena, rekla je.
Dok je ležala teško povređena, Loren je užasnuto posmatrala kako teroristi zabijaju drugi avion u Južnu kulu Svetskog trgovinskog centra.
Videla je ljude kako padaju sa oblakodera, znajući da su njene kolege iz finansijske firme ''kantor Ficdžerald'' zarobljene na gornjim spratovima.
Svi zaposleni u toj kompaniji, njih 658 je tog dana ubijeno.
Loren, koja je uspela da izbegne 1993. godine bombardovanje STC-a, uspela je da pronađe pomoć ali su joj šanse da preživi bile veoma male.
-Opekotine su bile visokog stepena, izgorelo je 82,5 odsto mog tela i većina ih je bila trećeg stepena, a više od 20 odsto ih je bilo petog stepena, što znači da ste izgubili mišiće ili kosku i da je potrebna amputacija prttiju na obe ruke, ispričala je ona.
Plašila sam se da me sin neće prepoznati
Loren je odvedena u bolnicu i stavljena je u indukovanu komu pre nego što je prebačena u centar za opekotine.
Tokom tri meseca dok je bila u komi, njen suprug Greg čitao joj je pesme Roberta Barnsa i svirao joj muziku iz dana dok su se zabavljali.
-Možda je to imalo uticaj na mene, saznanje da sam voljena, moji roditelji su satima vozili očekujući da će me videti mrtvu i bili su uz mene svakoga dana, dodala je.
Nekoliko dana nakon buđenja iz kome, Lorenin jednogodišnji sin Tajler ju je posetio prvi put od napada.
-Toliko sam se plašila da me neće preoznati, nije me odmah prepoznao, ali se onda vratio do mene i prepoznao me je, mislim d aje to bilo zbog očiju i glasa, rekla je i dodala da je to bilo sve što joj je potrebno.
Loren je provela više od šest meseci u bolnici i bila je na nekoliko operacija.
-Izgoreli ste, što je možda najsadističkija forma mučenja ljudi i trebaju vam godine i godine oporavka, istakla je.
Loren, čiji je drugi sin Džeger rođen 2009. godine, i dalje ima telefonske brojeve u svom telefonu mnogih kolega koji su umrli 11. septembra.
Vatrogasna službenica koja je za dlaku izbegla rušenje Kula bliznakinja
Lin Tirnej stigla je u STC nakon što su oba aviona udarila u Kule bliznakinje.
Zamenica komesara vatrogasne službe Njujorka tog jutra je trebalo da prisustvuje razgovoru za posao na 68. spratu Severne kule - ali njeni planovi su se drastično promenili zbog terorističkih napada.
-Napolju je bila zastrašujuća scena, obe kule su gorele. Ali pored plamena, najgore je bilo što su ljudi skakali sa kula. Videla sam par koji skače držeći se za ruke, to je bilo neverovatno.
-Ne mogu da zamislim izbor sa kojim su se suočili. Samo sam razmišljala o njihovim porodicama. Bilo je to užasno, prisetila se ona.
Lin je došla na mesto događaja sa 12 vatrogasaca iz dve različite jedinice - od kojih su svi kasnije poginuli tokom spasavanja.
Šefovi vatrogasaca su već utvrdili da neće moći da ugase plamen.
- Misija je postala čisto spasavanje, pokušaj da se izvuče što je moguće više ljudi - kaže ona.
Lin je radila na tome da pomogne u koordinaciji spasilačkih ekipa kod Severne kule kada se iznenada srušila Južna kula.
- Bilo je toliko gadno da nisi mogao da udahneš. Imala sam problema sa disanjem kao i svi ostali - rekla je Lin.
Nakon što je ušla na utovarno pristanište, Lin kaže da je policijski inspektor pokušao da je zaštiti svojim telom.
- To je jedini put da sam razmišljala o umiranju. Samo sam pomislila "Bože, samo neka bude brzo", ne želim da ostanem ovde kao rudar 18 dana i da me to slomi - rekla je ona.
Sila urušavanja zgrade raznela je vrata hodnika i dok su dim i prašina ulazili u zgradu, Lin se sakrila na stepeništu.
Oko 343 vatrogasaca poginulo je tog dana, a Lin je napisala oko 100 oproštajnih pisama žrtvama. Samo jednog dana održane su 23 sahrane.
Britanski prodavac koji je osetio pad aviona
Britanac Čarli Grej je mislio da je zemljotres pogodio Njujork dok je bio na poslu u Severnoj kuli 11. septembra.
Prodavac iz Londona koji je radio u brokerskoj firmi ICAP bio je na 26. spratu u kancelariji kada je zgrada počela da se trese i pomera.
Odjednom je video olumine kako padaju sa gornjih spratova.
-Mislili smo da je to nešto poput bombe. Niko nije morao da nam kaže. Svi su samo krenuli prema stepenicama, ispričao je on za Skaj njuz.
Čarli i njegove kolege počeli su da izlaze iz kule, ali su bili usporeni jer je bilo puno ljudi na stepeništu.
-Dok su vatrogasci na 17. spratu prolazili pored nas, čuli smo na njihovom radiju da je drugi avion udario u Južnu kulu, kaže Čarli.
-Bilo je potrebno oko 17 minuta da se siđe sa devet spratova, prisetio se.
Bilo je kao ratna zona
Čarli je opisao scene kao ratnu zonu i dodao da je video delove tela i automobila na ulicama.
- Crno ugljenisano telo sletelo je oko 30 stopa, dok je hodao do trajektnog terminala i gledao 20 ljudi kako skaču sa kula. Koja je bila njihova opcija? Gušenje dimom, vatra ili brzi skok koji bi okončao sve - zapitao se Čarli.
Kurir.rs/Skaj njuz