Bašar al Asad zvani i "doktor B" predsednik Sirijske Sirijske Arapske Republike danas slavi svoj 56 rođendan. Mnogi su od 2012 godine predviđali njegovu propast, neki su priželjkivali njegovu smrt, neki su ga videli već u vili u podmoskovlju, a on je uprkos svemu ostao u državi koja se sučila sa krkvavim građanskim ratom koji je osim severozapadne provincije Ildib i zone uz granicu sa Turskom i dalje poprište žestokih sukoba. Ipak treba pogledati istini u oči i videti da je Bašar al Asad opstao zahvaljujući Rusiji koja je uključenjem u krvavi rat 30. septembra 2015. pomogla svom savezniku da zauzda najezdu džihadista.
Bašar al Asad rođen je na današnji dan 11. septembra 1965. godine. Rođen je kao najmlađi sini sirijskog predsednika Hafeza al Asada. Nikada nije ni posvećivao pažnju politici, niti vojsci. Završio je osnovnu i srednju šklu u Damasku, a onda i Medicinu na Univerzitetu u Damasku, gde je diplomirao 1988. godine. Odmah po diplomiranju prvi posao dobio je u Vojnoj bolnici Tekrin u kojoj je radio sve do 1992. godine, kada je otišao na sepcijalističke studije oftamologije u Veliku Britaniju.
Specijalističke studije tekle su besprekorno za ambicioznog lekara Bašara, za koga je malo ko znao da je jedan od trojice sinova sirijskog predsednika Hafeza al Asada.
Porodična tragedija koja je promenila sve
Za mladog lekara Bašara al Asada život se prekorenuo bukvalno od 21. janua 1994. godine kada mu je javljenjo da je njegov najstariji brat Bazil, koji je smatran za naslednika Hafeza al Asada poginuo u aotomobilskoj nesreći u Damasku kada se velikom brzinom zakucao u zid. Na zahtev svog oca Hafeza, mladi Bašar je odmah prekinuo specijalističke studije i vratio se u Damask. Posle sahrane Bašar je obukao vojnu uniformu. kao sanitetski oficir u činu kapetana. Međutim, Bašar se ubrzo odrekao medicinske karijere i počeo da pohađa visoko vojne škole Sirijske vojske. Više se bavio trupama, taktikom, operatikom. Već ta se šuškalo okolo da je predređen da zameni svog oca Hafeza, kad dođe trenutak za to. U čin majora unapređen je 1995, u čin potpukovnika unapređen je 1997. posle završetka Generalštabne škole, a pukovnik je postao 1999. godinu dana pred smrt oca Hafeza al Asada.
Bašar al Asad posle unapređenja u čin pukovnika postao je komandant brigade elitne Republikanske garde. Uporedo sa vojnom karijerom Bašar se okrenuo i unapređenju Sirije uvođenjem savremene komunikacione tehnologije. Postao je predsednik upravnog odbora Sirian Information Technologi Compani. Sa te pozicije Bašar al Asad počeo je masovno da u Siriju uvozi personalne računare, sirija je krenula u masovni razvoj internet mreže i uvođenje mobilne telefonije. Ironijom sudbine ta visoka tehnologija za vreme Arpaskog proleća od 2011-2013, posle čega je usledio krvavi građanski rat ta tehnologija biće masovno iskorištena.
Inače od 1998-2000 Bašara je otac Hafez polako počeo da uvodi i u ozbiljne državničke poslove, posebno kada se zdravstveno sirijskog predsednika naglo pogoršalo. Bašar se najviše istaoko u prvim koracima da sa Izraelom reši pitanje Golanske Visoravni, sirijskog vojnog prisustva u Libanu. Bašar se istako i u eliminisanju svakog oblika političke podrške svom ujaku Rifatu al Asadu, inače rođenom Hafezovom bratu koji je od 1998 preuzeo funkciju privremnog predsednika Sirijske Arapske Republike. U isto vreme Bašar je pokrenuo i akciju protiv korpupcije čiji je cilj hapšenje mooćnih političkih figura, koje su decenijama bile bliske Hafezu al Asadu. Krajem 1999. Bašar je sa svojom suprugom Esmom krenuo u posetu brojnim državama najpre zalivskim, a onda i poseti Francuskoj. Cilj ovoh putovanja bio je da postane prepoznatljiva ličnost na međunarodonoj sceni.
Uspon Bašara al Asada
Deseti jun 2000. godine zapisan će biti kao najtužniji dan u novijoj istoriji Sirijske Arapske Republike. Naime tog dana umro je Hafez al Asad. Posle veličanstvene sahrane sastao se sirijski parlament koji je izmenio odluku da šef države može postati osoba sa napunjenih 40 godina života. Ta odluka je smanjena na 34 godine, kako bi Bašar al Asad mogao da preuzme vlast. Pošto je izglasan za predsednika jednoglasno dobio je glasove 97 posto poslanika, Bašar je unapređen bio i u čin general majora i imenovan za Vrhovnog komandanta oružanih snaga Sirije. Dana 20. juna postao je i Generalni sekretar Partije BAAS.
Za Bašarom al Asadom kao predsednikom Sirije započelo je novo doba za ovu bliskoistočnu zmelju. Asad je krenuo u masovnu liberalizaciju, okružio se savetnicima koji su bili njegovo godište. Bliskih saradnika njegovog oca ostalo je kako malo. Prve godine svoje vladavine započeo je program ekonomske i administrativne reforme i ograničen program političke i društvene
liberalizacije: suspendovao je hitne zakone, amnestirao neke političke zatvorenike, ublažio cenzuru, dozvolio stvaranje nezavisnih političkih partija
i novina.
Govorilo se da Sirijom vlada laka ruka u odnosu na njegovog oca. Krenuo je da ojačava veze Sirije sa srpaskim susedima, a posebno Irakom ( pre Drugog američko-račkog rata 2003). Popravio je veze sa Iranom, što će mu posebno biti od velike pomoći tokom građanskog rata. U junu 2001. ponovo je posetio Francusku, a izbegaovao je mešanje u politička dešavanja u Libanu. Nastavio je da podržava Hezbolah. Od terorističkih napada 11. septembra SAD je pružio dosta korisnih obaveštajnih informacija o pojednim džihadistima, ali ti odnosi su zahladneli kad se usprotivio američkoj vojnoj invaziji i svrgavanju Sadama Huseina sa vlasti. Odnosi sa Izraelom su bili zamrznuti i u trenutku kada su se pripremali značajni koraci ka otopljavanju odnosa sve je plao u vodu sa procesom radikalizacije izraelske i američke politike prema Palestincima.
Arapsko proleće
Dok je fenomen arapsko proleće duboko potresao države kao što su Tunis, Egipat i Libija u kojoj je počeo otvoreni sukob između ustanika i snaga lojalnih Muameru el Gadafiju u Siriji, grupa dečaka na početku puberteta, podstaknuta snimcima sa televizije o dešavanjima u gorepomenutim zemljama, odlučila se na jednu akciju koja je ne sluteći prerasla u krvavi građanski rat koji traje već sedam godina. Grupa klinaca iz sirijskog grada Dara među kojima je bio i trinaestogodišnji Hamza al-Kateb na zidu jedne od zgrada napisali su grafit slogana koji je bio opšteprihvaćen od samog početka arpaskog proleća, a posebno u Egiptu: ” Narod želi pad režima”.
Policajci su zahvaljujući mreži doušnika brzo došli do grupe dečaka, koji su završili u policijskoj stanici. Tamo su dečaci brutalno premlaćivani, mučeni, čupani su im nokti. Očajni roditelji su pokušali da spasu dečake na svaki način, pravdajući njihov postupak, dečijim nestašlukom. Međutim lokalne policijske vlasti bile su neumoljive. Očajnim roditeljima su govorili da zaborave na decu.
Porodica, komšije, rodbina dečaka, počeli su da se okupljaju pred policijom narednog dana tražeći da dečaci budu pušteni. Vlasti su bile neumoljive. Dana 18. marta 2011. demonstranti pred policijom su počeli da bivaju nestrpljivi pa je došlo do koškanja sa čuvarima reda koji su odgovorili gumenim mecima i hicima iz vatrenog oružja.
Zvanična sirijska vlada za pobunu je optužila, salafiste koji imaju podršku nekih zalivskih država, kako bi se suršila vlast u Damasku.
"Nisam lutka. Nije me napravio Zapad da bih otišao na Zapad ili bilo gde drugde., je jedan od njegovih čuvenih citata.
Krvaiv ulični sukobi prerasli su u krvavi građanski rat. Bašar al Asad postao je poznat po tome što nikad nije odstupio ili nakratko napustio zemlju. Obilazio je borce širom Sirije, ranjenike koji su bili po bolnicama ili kod svojih porodica. Pomagao. Od onih kritika iz 2011. nije ostalo ništa. Nakom asovnih pokoljai razočarenja džihadistima i njihovom vlašću veliki broj sirijaca ponovo se okrenuo Bašaru al Asadu kao predsedniku koji donosi mir. Bilo kako bilo sirija je u velikoj meri skinuta sa naslovnih strana veb portala svetskih medijia osim ako nije u pitanju nešto veliko. Sa džihadistima su se pojavili novi problemi pre svega korona, ali Sirija uprkos mnogim značajnim igrama i dalje pokušava da oslobodi čitavu teritoriju. Bašar al Asad se pokazao kao vešt igrač i po svemu sudeći dugo će još da kreira politiku Sirije.
A. Mlakar