Nakon vanrednih parlamentarnih izbora u Bugarskoj, održanih 11. jula 2021, nijedna stranka nije uspela da obezbedi potrebnu većinu i sastavi novu vladu. Zbog toga će Bugari morati ponovo na birališta, treći put u ovoj godini.
Podsećanja radi, redovni parlamentarni izbori u Bugarskoj održani su 4. aprila, a pošto su svi pokušaji za formiranje vlade propali, predsednik Bugarske Rumen Radev ponovo je raspisao izbore za 11. jul i za privremenog premijera imenovao svog sekretara za bezbednost i odbranu Stefana Janeva. Formiranje prelazne vlade uticalo je da na površinu isplivaju brojne nepravilnosti, kriminal, korupcija i zloupotreba vlasti za vreme mandata Bojka Borisova. Ni rezultati tih izbora nisu doneli značajnije promene u redosledu snaga i broju mandata, osim što je lideru partije „Ima takav narod“, pošlo za rukom ono što nijednom drugom političaru nije u proteklih 12 godina, da na parlamentarnim izborima pobedi stranku GERB, koju vodi bivši premijer Bojko Borisov. Uprkos kratkoj istoriji, slaboj i skoro nevidljivoj kampanji, televizijska zvezda i politički početnik Slavi Trifonov i njegova partija ITN uspeli su da ostvare fantastičan rezultat.
Iako se najavljivalo da će Trifonov postići dogovor s dve opozicione stranke, Demokratska Bugarska i „Ispravi se! - Mafija, napolje!“, a zatim tražiti podršku drugih poslanika i grupa za formiranje stabilne koalicije, desilo se nešto neobično. Trifonov je predložio vladu u kojoj ne bi bilo mesta za druge partije, što je bio krajnje neočekivan potez koji je doveo do nemogućnosti postizanja dogovora, a samim tim i vraćanja mandata. Računica bugarskog šoumena je takva da on veruje da će, posle novih izbora, osvojiti još veći procenat glasova, što će mu dodatno povećati moć i ojačati poziciju, a smanjiti koalicioni potencijal drugim partijama. Posle Trifonova, mandat za formiranje vlade, kao što se i očekivalo, vratili su i GERB i Bugarska socijalistička partija, pa su novi izbori postali neizbežni.
Osim vanrednih parlamentarnih izbora, Bugarsku očekuju i redovni predsednički izbori, koji su zakazani za 14. novembar, eventualni drugi krug će biti održan 21. novembra. Aktuelni predsednik Radev, koji je, kao kandidat opozicionih socijalista, izabran 2017, najavio je kandidaturu za drugi mandat. Popularnost raste bivšem generalu, koji je za vreme svog predsednikovanja postao jedan od najvećih protivnika i kritičara dugogodišnjeg premijera Borisova. Brojne ankete pokazuju da je na vrhu liste najpopularnijih bugarskih političara.
Zato je zakazivanje predsedničkih izbora, na kojima se Radev smatra ubedljivim favoritom, od izuzetnog političkog značaja. Iako se više puta izjašnjavao protiv spajanja izbora, jer je tako nešto u suprotnosti sa Ustavom, predsednik Bugarske je najavio da će, zbog uštede vremena i novca građana, glasanje ipak biti istog dana, 14. novembra.
Partijske borbe nastaviće se i posle tih izbora. Malo je pokazatelja da će se formirati koalicija koja odražava volju naroda i time se interesi zemlje staviti na prvo mesto. Građani su frustrirani postojećim političkim poretkom, umorni su od političkih kalkulacija i kombinacija, političkih spasitelja i partija koje zavise od samo jednog čoveka. Put za izlazak iz političkog ćorsokaka se ne nazire.