Nove prostorije u kojima će prebivati pripadnici papine Švajcarske garde imaće i smeštaj prilagođen ženama, što je izazvalo spelulacije da bi u elitni, isključivo muški tim koji štiti poglavara Rimokatoličke crkve mogle da uđu žene.
Gotovo svi pripadnici papine garde su samci koji žive u zajedničkom smeštaju unutar vatikanskih zidina. Zapovednici i oženjeni pripadnici Garde žive u odvojenim apartmanima. Svi su švajcarski državljani.
Međutim, kako prenosi švajcarski list SontagCajtung, pokrenut je novi projekat vredan 50 miliona švajcarskih franaka koji predviđa nove barake sa odvojenim sobama sa privatnim kupatilima, koje su prilagođene tako da da u njima stanuju i žene. Nova zgrada bi trebalo da bude završena do 2026. godine.
"Bilo nam je važno da nova zgrada nudi i smeštaj prilagođen ženama", rekao je Žan-Pjer Rot iz udruženja koje finansira gardu i nadzire projekat izgradnje smeptaja.
Da bi žene mogle da služe u Gardi potrebno je odobrenje pape. Prema Rotovim rečima, uključivanje žena bi moglo da pomogne u pronalasku novih kadrova.
Svake godine je u jedinicu od 135 članova potrebno uključiti oko 30 do 35 novih ljudi kako bi brojka ostala stabilna. "Čim bude dozvoljeno zapošljavanje žena, biće nam lakše da popunimo gardijske redove", rekla je predsednica udruženja Rut Mecler-Arnold za isti švicarski list.
Švajcarska garda u trenutnom sastavu ima petoricu oficira, 26 podoficira i 78 helebardista koji su zaduženi za bezbednost Apostolske palate, Vatikana i samog pape..
Papina Švajcarska garda je osnovana pre više od 500 godina, što je čini jednim od najstarijih vojnih jedinica na svetu. Zvanično ju je 22. januara 1506. godine osnovao papa Julije II i u to vreme je bila plaćenička jedinica.
U XIV veku, švajcarski borci bili su poznati kao jedni od najboljih vojnika u Evropi i dokazali su se dokazali boreći se između ostalog i za Sveto Rimsko Carstvo, pa je Garda tako sastavljena od njih.
Osnovni zahtevi za ulaz u sastav garde su sledeći: kandidat mora da ima švajcarsko državljanstvo, mora da bude muškarac, najmanje 170 cm visok, mlađi od 30 godina, sa odsluženim vojnim rokom u švajcarskoj vojsci i dobrim zaslugama.
Takođe, mora da bude katolik i ima završenu najmanje srednju školu. Sme da se venčaa, a minimalni rok službe je obično dve godine.
Proces selekcije Švajcarske garde zahteva od kandidata da pokažu ekstremnu predanost, fizičku snagu i visoku primenu vojnih sposobnosti. Jednom kad su odabrani i kada dokažu da zadovoljavaju standarde Švajcarske garde, potrebno je da daju zakletvu samom Papi.
Polaganje zakletve obavlja se 6. maja svake godine, na datum kojim se obeležava Pljačka Rima 1527. godine, kada je Švajcarska garda odbranila Rim i papu Klimenta VII i položila svoj prvi, veliki test.
Trening uključuje kontrolu gužve, VIP zaštitu, smrtonosno i manje smrtonosno oružje, nadzor i brojne druge taktičke veštine koje taj posao zahteva.
Kurir.rs/Jutarnji list