Narod Hazara, šiitske manjine u Avganistanu, strahuje da će talibani ponovo početi sa masakrima i progonom.
Novinari Dojče velea pričali su sa onima koji su ostali u očaju, sa onima koji su pobegli, ali i onima koji se dižu na oružje.
Mah Bigum se sa familijom već danima skriva u Kabulu. Napolju, na ulicama, patroliraju talibani. Bigum (19) je trebalo da maturira, pa da upiše studije fotografije. Dane u Kabulu je provodila uživajući sa prijateljima, ispijajući kafu. Katkad je skidala maramu.
Sada za DW kaže da joj je život ''uništen''. Dve nedelje nije izašla iz stana, stalno ima napade panike. Talibane ranije nije videla uživo – rođena je 2001, one godine kad su zapadnom intervencijom talibani proterani sa vlasti. Ali Bigum je čula od rođaka o javnim pogubljenjima, zabrani muzike, tretmanu žena. I o strašnim zločinima talibana nad pripadnicima njenog naroda Hazara.
Njih u Avganistanu ima između četiri do osam miliona – decenijama tamo nije bilo popisa stanovništva. Narod Hazara većinski čine šiiti. Za sunitske talibane oni su bezbožnici, jeretici, koje valja ili pobiti ili primorati da promene konfesiju.
U poslednjih dvadeset godina ova manjina je prodisala, a neki od Hazara su zauzeli bitna mesta u politici i društvu. Prkosili su napadima talibana i Islamske države.
Sada tom narodu preti ''etnički i religijski progon'', kaže Mahdi Raskih koji je donedavno bio poslanik. Malo ko veruje u obećanja talibana da će zaštititi prava žena i manjina.
Strah od nestanka Avganistana iz vesti
Amnesti internešnal je dokumentovao masakr nad devetoro Hazara u provinciji Gazni, čim su talibani tamo preuzeli kontrolu sredinom jula. Talibani su streljali šestoricu ljudi, trojica su mučena do smrti.
Amnesti pretpostavlja da je zločina znatno više, ali da svet za njih ne zna jer su mreže mobilne telefonije i interneta blokirane u velikim delovima Avganistana. Odande ne stižu snimci i fotografije, novinari tamo ne zalaze.
Habiba Sarabi u razgovoru za DW tvrdi da ima dokaze i o drugim zločinima, ali ne sme da ispriča detalje da ne bi ugrozila svedoke. I ona pripada narodu Hazara, bila je prva žena na mestu guvernera i ministarka za ženska pitanja.
-U šoku sam, kaže ona o novonastaloj situaciji.
Sarabi je videla snimak koji je postao viralan na društvenim mrežama. Na njemu jedan talibanski borac kaže da se čeka dozvola vođa pa da se ''izbrišu“ svi Hazari u Avganistanu.
DW nije uspeo da identifikuje poreklo snimka, mada neki izvori kažu da je nastao pre nekoliko meseci.
Mnogi sa kojima su novinari pričali strahuju da će talibani početi sa masovnim ubistvima čim svetsko interesovanje za Avganistan splasne. Ili da će ciljano tražiti hazarske prvake koji bi eventualno mogli da povedu otpor novom režimu.
Oružani ustanak?
Jedan od njih je Zulfikar Omid. Bivši poslanik mesecima poziva na oružani otpor. Navodno u provinciji Dajkondi u središtu zemlje ima 800 hazarskih boraca i još pet hiljada dobrovoljaca pod oružjem.
Prethodno je Omid preklinjao zapadne zemlje da ne napuštaju Avganistan i ne izručuju vlast talibanima.
-Svi su govorili da su talibani sada moderniji, da su se promenili, priča on putem telefona, sa nepoznate lokacije.
-Ali talibani se nisu promenili. Ubijanje i nasilje su pojačani, kaže on.
U razgovoru je Omid govorio o povezivanju sa Tadžicima koji kontrolišu Dolinu pet lavova (Panšir), okruženu visokim vrhovima Hindukuša. Potom su odatle počele da stižu protivrečne vesti – da je Panšir pao u ruke talibana, ili da se borbe i dalje vode.
Zato neki posmatrači veruju da je oružani otpor greška.
-Recept za katastrofu, kaže politikolog Njamatulah Ibrahimi za DW.
On koji radi na univerzitetu u Australiji je autor knjige ''Hazari i avganistanska država''.
Objašnjava da male jedinice dobrovoljaca naprosto nemaju šanse protiv talibana koji mogu da ih opkole i odseći od dopremanja zaliha. Osim gladi, došlo bi do osvete talibana protiv običnih Hazara.
Beg u Pakistan
Neki su rešili da ne čekaju neizvesnu sudbinu. U velikom pakistanskom gradu Kveti, nadomak granice, već je preko šest hiljada izbeglica iz Avganistana. Među njima su mnogi pripadnici Hazara jer u tom gradu postoji zajednica njihovih sunarodnika.
Reporteri DW razgovarali su sa jednim hazarskim radnikom (27) koji je tu pobegao sa celom porodicom.
-Nećemo se vratiti dok god su talibani na vlasti, rekao je on.
Mah Bigum takođe samo želi da pobegne iz Kabula. Dok su još postojale evakuacije sa aerodroma, nije joj uspelo da se nađe na nekoj listi. Jer, nijedna zapadna zemlja ne vidi Hazare kao grupu koju prioritetno treba evakuisati.
Na fotografiji na aplikaciji WhatsApp, Bigum je nasmejana, dugokosa, sa maramom zabačenom na teme. Na usnama je crveni karmin.
Nedavno su joj rođaci kupili crni nikab, pokrov za čitavo telo, ukoliko bude morala da napusti stan. Novi odevni predmet, kakav u životu nije nosila, visi na vratima. Mah Bigum izbegava da gleda u tom pravcu.
Kurir.rs/Dojče vele