Težak i iscrpljujući rat sa Iranom naterao je tadašnjeg iračkog lidera Sadama Huseina da krene u ambiciozni program opremanja iračke vojske super-oružjem koje je trebalo ovoj zalivskoj državi da donese stratešku prednost i da Irak postane najmoćnija regionalna sila koja bi upravo sa takvim oružjem svima u okruženju ako ustreba pokazala zube.
Za taj poduhvat nije bilo boljeg stručnjaka od doktora Džeralda Bula, Kanađanina i velikog stručnjaka za artiljerijsko i raketno naoružanje koji je sarađivao sa velikim brojem zemalja u proizvodnji samohodnih haubica, topova, balističkih raketa. Ponajviše za pomoć doktoru Bulu obraćao se Izrael i Južnoafrička republika. Inače valja dodati i da je nekadašnja SFRJ intenzivno sarađivala sa doktorom Bulom na konverziji topova kalibra 130 mm u 155. Neka bulova iskustva utkana su i u projeakt vučne i mobilne verzije haubice NORA A i NORA B.
Kanadski pronalazač, inovator i vodeći stručnjak na polju artiljerije Džerard Bul u svojoj mladosti nadao se da će napraviti revoluciju u lansiranju raketa u svemir i time učiniti konvencionalne rakete nepotrebnima. On je uz pomoć američkih i kanadskih vlasti razvijao tehnologiju “superoružja” još u 1960-im godinama prošlog veka. Iako mu je životni san bio dostići svemir, Bul je iz praktičnih razloga većinu svoje karijere proveo razvijajući naoružanje.
Za pomoć u osavremenjivanju iračkog raketnog programa Bagdad se obratio doktoru Bulu, koji je uz pomoć stručnjaka iz Istočne Nemačke modifikovao balističke rakete SKAD i povećao im domet zbog čuvenog "Rata gradova" kada su masovno korištene balističke rakete. I ovaj put Iračani su se obratili doktoru Bulu za jedan ambiciozni projekat, a koji nije imao veze sa balističkim raketama.
Grupa stručnjaka iz iračkog vojnoindustrijskog kompleksa na čelu sa Hidrejom Hamzom, doktoru Bulu preneli su ideju da su spremni izdvojiti značajni novac za projekat super-topa, a koji je trebao da ima minimalni domet od 600 km i maksimalni od 1.000 km. Ideja je počela da se pomera sa mrtve tačke aprila 1988 godine, kada je Bul od Iraka dobio 25 miliona dolara da izradi spuper top.
Bul je zamislio da top bude jedna dugačka cev promera 350 mm iz koje bi se ispaljivao džinovski projektil dužine 3,5 m i težine 2 tone, koji je mogao da nosi nuklearnu ili hemijsku bojevu glavu. Bul je zamislio da top bude dužine 140 metara, mase 4.500 tona. Ugao elevacije bio bi podešavan nasipom zemlje, tako da je top iz vazduha bio nedovoljno učljiv i podsećao bi na neku vrstu cevovoda za naftu koji se nalazi u fazi izgradnje.
Bul je projekat super-topa nazavao Vavilon i plan je prdviđao gradnju dva velika topa kalibra 1.000 mm i jednog kalibra 350 mm.
Ceo projekat zapravo zaustavila je izraelska obaveštajna služba Mosad tako što je uspela da pribavi podatke o poslovanju firme "Šefild Frogmasters", koja je poslovala preko Grčke sa Bliskim istokom preko registrovane komapnije ATI u Atini. Upravo preko nabavke potrebnih materijala širom sveta, a ponajviše iz Britanije Mosad je došao do informacija da Džerald Bul radi za Iračane super-top.
S obzirom da su veoma cenili ono što je uradio za Izrael i njihovu artiljeriju, Mosad je organizovao sastanak sa Bulom gde su ga operativci upozorili da mora da prekine saradnju sa Irakom na pravljenju super-topa, koji bi bio direktna pretnja Izraelu.. Bul je taj zahtev glatko odbio i zbog toga je likvidiran.
Uprkos ubistvu doktora Bula Irak je sam nastavio sa projektom gradnje super-topa, jer planovi o njegovoj konstrukciji ostali su u Iraku. A onda na scenu stupio je Mosad.
Naime 10. aprila 1990. godine tri meseca pre nego što će Sadam Husein zauzeti Kuvajt Izrael dojavljuje britanskoj policiji da se sprema isporuka nepoznatog oružja Iraku. Britanska policija tad je zaplnila osam cevi prečnika 1.000 mm. Zvanično cevi su se vodile kao oprema za iračku petrohemijsku industriju. Istog i narednog meseca u Nemačkoj zaplenjene su isto slične cevi. Zaplene su takođe obavljene i u Grčkoj, a neke komponete su zaplenjene i u Italiji, Švajcarskoj i Nemačkoj.
Tad su svi svetski mediji objavili da su zapelnjene komponente za iračko super oružje.
Međutim, Irak je to negirao i optužio Izrael i druge zapdnoevropske zemlje da vode prljavu kampanju protiv ove države koja je novac uložila da osvremeni eksploatisanje nafte kako bi se oporavila od osmogodišnjeg rata koji je iscrpeo ekonomski ovu zalivsku državu.
Prava istina otkrivena je posle više od godinu dana kada su inspektori UN u okviru misije UNSCOM došli u Irak u potrazi za oružjem za masovno uništavanje, kao i o iračkom raketnom programu. Tragajući za raketnim programom inspektori UN su na oko 200 kilometara severno do Bagdada pored mesta Džabul Hamrajan pronašli cevi. Iračani su tvrdili da je u pitanju neizgrađeni naftovod, ali inspektori na osnovu informacija koje je dostavila CIA i MOSAD zaključili su da je otkriven zapravo irački super top iz projekta Vavilon.
Sa time je oknčan i poslednji Sadamov san da će postati "Lav sa Vavilona" i da će Bliski istok sjediniti poput Saladina.
Inače projekat super topa Bulu nije nepoznat bio. Ispostavilo se da je on u iračku verziju utkao svoja saznaja iz ispitivanja sličnih projekata za američku vojsku daleke 1962. godine još kao mladog stručnjaka. Naime američka vojska je na Barbadosu ispitivala sličan top, ali manjih dimenzija. Top je bio dužine 20 metara, kalibra 416 mm koji je ispaljivao granatu na cilj udaljen 75 kilometara. Kao i u slučaju iračkog topa napravlejna su bila tri primerka. Poslednji je imao kalibar 424 mm, koji je ispaljivao granatu težine 186 kg. Granata je ispaljivana vertikalno brzinom od 1.850 metara u sekundi sa dometom od 143 km u visinu. U novembru 1966. Bul se opet vraća na Barbados i testira treći top dug 50 metara, težine 150 tona, koji ispaljuje granatu 84 km na 180 km visine i brzinom od 1.800 metara u sekundi... Međutim vojska SAD obustavila je ove projekte jer su trošili mnogo novca i bili neprspektivni.
Sa smrću doktora Bula, upadom inspektora UN za naoružanje i sankcija koje su raskrojile Irak za 12 godina patnje projekat super-topa ostao je mit o okome se samo raspredalo.
Cevi koje su Britanci zaplenili odnete su u muzej “Rojal Armors" u Fort Nelsonu u Hempširu i te dve džinovske čelične cevi, su jedini ostaci topa, koji održavaju sećanje na želju Sadama Huseina da izgradi super-oružje.
Kurir.rs/A.Mlakar