Nemačka kacelarka Angela Merkel u poseti Srbiji dobila je na poklon pirotski ćilim, po kojem je Srbija i poznata, a čija je tradicija starija od četristo godina.
Na listi nematerijalnog kulturnog nasledja Srbije, od pedesetak elemenata, čak tri dolaze iz Pirota. Pirotsko ćilimarstvo, proizvodnja pirotskog kačkavalja i pirotski govor.
U Pirotu se ćilim izrađuje od 15. veka.
"Činjenica je da su Turci ubrzali razvijanje ćilimarstva. Početkom 19. veka izdefinisali su se delovi ćilima. ", rekla je Tatjana Karanović iz muzeja Ponišavlja u Pirotu.
Pirotski ćilim ne može da bude svaki, a Tatjana Karanović objasnila je šta razlikuje Pirotski od ostalih ćilima.
"Mora da bude sav od vune, i potka i osnova. Trebalo bi da se ta potka, vuna boji, prirodnim načinima, sokovima bilja. On danas ima centralno polje, unutrašnju ivicu, deo koji se zove ploča, spoljašnju ivicu i rese na dve strane.", navela je Tatjana.
Motiva i šara ima preko sto, a tkalja i ćilimarka objašnjavaju na šta treba obratiti pažnju. Pre izrade dobija se pregled šara koje će biti na ćilimu.
Pirotski ćilim je prvi put izložen u Beču 1886 godine, kada je izazvao čuđenje jer je šara ista i s lica i naličja.
Kurir.rs