Stavljanje para sa strane nije nemoguća misija, a Kurir vam predstavlja najbolje metode da izgradite karakter štediše
Štednja u današnje vreme prosečnoj porodici nije laka, ali nije ni nemoguća misija, a metod naše čitateljke pokazuje da, ako dnevno u kasicu stavite oko 70 dinara, za godinu dana imaćete dovoljno novca za registraciju automobila, koja sa tehničkim pregledom bude oko 26.000 dinara.
Građanin Srbije se vazda pita kako da uštedi. Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan, ali niko ne kaže da je ovo nemoguća misija. Čak i oni sa nižim primanjima, pa i porodice sa decom mogu da prištede, ali su za to potrebni volja i karakter.
Jedna sugrađanka ispričala nam je kako je, štedeći novac za registraciju, u jednoj od koverti naišla na pravo malo iznenađenje.
- Registracija mi je u oktobru, i kad god mi legne plata, u roze kovertu, koju krijem samu od sebe, ubacim nešto novca. Nekad je to hiljada, nekad dve. Pa isto tako kada mi nekada ostane u novčaniku 500 dinara, setim se i opet ubacim tamo novac. Ove godine i pre registracije upala sam u finansijski škripac i za mali servis sam iz te koverte morala da uzmem 9.000 dinara. Unutra me je sačekalo iznenađenje. Ne samo što sam imala za servis već sam imala i dodatnih 11.000 dinara. Možda nisam bila ni izbliza sumi za registraciju, ali je svakako novac došao u pravom trenutku - ispričala je ona, i dodala da metod "štednje kovertama" koristi godinama.
Kaže, jednu kovertu ima za troškove oko automobila, drugu kovertu za putovanja i treću za račune. Inače, prosečna plata u Srbiji, prema poslednjim izveštajima, iznosi 65.070 dinara. Ukoliko se u jednom domaćinstvu koje čine zaposleni otac i majka sa dvoje dece raspolaže sa 130.000 dinara, za godišnju registraciju automobila uz "metodu slamarice" može da se uštedi odvajanjem samo 70 dinara dnevno u kovertu ili kasicu.
Odvajanje novca svaki put kada legne plata dobar je princip, jer onda tačno znate čime raspolažete tokom meseca.
Ekonomista Aleksandar Stevanović mišljenja je da je banka pouzdanija za štednju, ma koliko Srbi voleli da novac drže u kući.
- Kada novac čuvate u banci, niko ne može da vam ga ukrade. Takođe, neke banke sada daju i kamate na štednju, koje nisu velike, ali se nakupi i tu novca. Ipak, jasno je da nekim ljudima više znači da im novac bude pri ruci - rekao je on, istakavši da je racionalni odnos prema novcu kao stav veoma dobra stvar. Štednja je racionalna, a danas treba razmišljati i o tome kako novac ne rasipati, kaže naš sagovornik.
- Dobro je izbegavati neracionalno trošenje novca, podizanje para sa bilo kog bankomata, a ne bankomata matične banke. Korišćenje dozvoljenog minusa je takođe vrlo neracionalno, a ljude ne bi trebalo da mrzi da idu u velike nabavke jer se i tako štedi - smatra Stevanović. Kurir vam donosi trikove za štednju koji će vam sigurno pomoći da novac sakrijete sami od sebe i ne dozvolite da vas zatekne veći trošak, koji vam svakako ne gine.
Najbolje metode za štednju
1. Sistem tri koverte
Sve je više ljudi koji novac štekaju u kovertama. Sistem tri koverte jedan je od najpopularnijih i, prema rečima nekih, najučinkovitiji. Naime, sve što vam je za ovo potrebno jesu tri obične koverte na kojima ćete napisati namenu novca koji ćete u njih ubacivati. Tako novac možete, kada legne plata, sklanjati za račune, registraciju, letovanje... Kada dođe trenutak za plaćanje, glavobolje nema jer su kovertice tu.
2. Kasica prasica
Ko kaže da je kasica prasica samo za decu? Oni koji se nje ne odriču prave lake korake u štednji. Ubacivanjem sitniša od, na primer, samo pet ili 10 dinara dnevno za tri meseca može da se prikupi od 450 do 900 dinara, kojim biste, recimo, mogli da pokrijete neki mesečni račun. A to je sav onaj novac koji vam smeta po džepovima ili haba vam novčanik, a kada otvorite prasicu, suma baš ume da obraduje.
3. Štedni račun
Ukoliko ste korisnik aplikacije banke u kojoj imate račun i preko koje primate platu, nije loše da imate štedni račun. Kada vam legne plata, tamo možete prebacivati novac u iznosu koji mislite da vam tokom tog meseca neće biti potreban. Tako vam se neće prikazivati u bilansu računa, a novac ćete opet imati.
4. Kupujte samo po spisku
Ukoliko u veliku mesečnu nabavku krenete bez spiska, velike su šanse da ćete kupiti mnoštvo nepotrebnih stvari koje će vam izvući novac. Rafovi sa sniženjima često mame, ali kada ste u nabavci, trudite se da se držite unapred spremnog spiska i njega se držite. Tako, inače, nećete ni bacati hranu.
5. Koristite bankomate samo svoje banke
Obratite pažnju gde podižete novac! Ako prilikom podizanja novca koristite bankomat drugih banaka, verovatno će vam za korišćenje uzeti proviziju. Prosečna cena provizije može da iznosi od 150 do 300 dinara. To vam možda ne zvuči mnogo, ali tokom godine ta navika može da preraste u veći iznos.
6. Uvek prespavajte odluke
Kada vam na pamet padnu veći troškovi i investicije, razmislite nekoliko puta, a najbolje je da odluku prespavate. Čak i ako vam nešto deluje idealno, dajte sebi vremena, 24 sata, pre kupovine koja bi vam se možda posle učinila ishitrenom.
7. Što manje nosite, to manje trošite
Trudite se da sa sobom ne nosite mnogo para. Primera radi, ako sa sobom ne nosite 5.000 dinara, već samo ono što vam je neophodno za trošak, lakše ćete se disciplinovati da potrošite samo za osnovno.
8. Prestanite da pušite i napravite "pušačku kovertu"
Ukoliko se odlučite na ostavljanje cigareta, uvedite sebi "pušačku kovertu", u koju ćete svakog dana ubacivati onoliko novca koliko ste inače trošili za cigarete. Za mesec dana tako možete da sakupite 9.000 dinara, pod uslovom da ste pušili paklu dnevno.
Za one koji čuvaju novac u slamarici važno je da znaju da su jaka volja i dobar plan ključ uspeha, smatra psiholog Snežana Repac. Ona kaže da je štedeti moguće, ali da je na prvom mestu za svakog štedišu da da obećanje samom sebi da neće praviti prestupe.
- Kada pravimo zalihe novca za nešto, važno je da imamo plan. Bitno je odrediti domet želja. Takođe, važno je biti svestan da, ukoliko posegnemo za novcem iz šteka, snosićemo posledice. Ako uzmemo novac iz zalihe, to remeti koncepciju za ubuduće jer onda ponovo imamo neplanirane troškove i moramo tražiti nove izvore novca - ukazala je Snežana Repac za Kurir, ističući još jednom da je samodisciplina ključ uspeha.
- Ne smemo popuštati impulsima, kao, na primer, za kupovinom odeće, cipela i još nekih stvari koje već imamo. Moramo obuzdati neurotičnu potrebu zadovoljenja svojih impulsa, koja nastaje zbog nagomilanog nezadovoljstva - rekla je ona.
Repac smatra da je bitno novac čuvati van dometa oka, ali nadohvat ruke. Kovertu je poželjno, smatra naša sagovornica, zalepiti i na njoj napisati jasno šta je cilj sakupljanja novca.
Kurir.rs / Suzana Trajković