Zameniku predsednika Udruženja sudija i tužilaca Srbije Lazaru Lazoviću deluje nadrealno da se "Radna grupa opredeljuje za novi koncept tužilaštva, ne uzimajući u obzir posledice novog koncepta, niti postojeće društevene okolonosti koje prethode izradi ovakvog nacrta".
Lazović u autorskom tekstu dalje navodi:
"Po logigici stvari javnoj raspravi izmiče, usled nedostatka vremena, ozbiljna i temeljna analiza rizika transformacije javnotužilačke organizacije, koja bi za razliku od Radne grupe, uzela u obzir geostrateški položaj Republike Srbije, bezbednosne izazove sa kojima se susreće Republika Srbija, činjenicu da je južna pokrajina Kosovo i Metohija pretvorena u raj na zemlji za organizovani kriminala svake vrste i nezaobilaznu rutu narkotika ka zemljama zapadne Evrope, da su organizovane kriminalne grupe susednih zemalja u potpunosti preuzele trgovinu narkoticima u ovom delu Evrope, da zahvaljujući svojoj jačini i brutalnosti preuzimaju primat u distribuciji narkotika u zemljama zapadne Evrope, neočekivano potiskujući druge tradicionalne krminalne organizacije u tom delu sveta, da je u toku obračun najmanje dva klana na teritoriji Republike Srbije i činjenicu da je TOK upravo razbilo jednu od najbrutalnijih organizovanih kriminalnih grupa sa kojim se tužilačka organizacija ikada susrela, što je samo uvod u dalji obračun sa organizovanim kriminalom, koji je već doveo do toga da se određeni delovi tužilačke organizacije mogu smatrati legitimnim metama, kao što je to skori slučaj i u susednoj Crnoj Gori, od koje su ovakva ustavna rešenja u pogledu organizacije tužilaštva praktično i preuzeta.
Povlačeći se pred tvrdnjama da je postojeći koncept zastareo i gledajući ka zapadu Evrope i uređenju javnotužilačkih organizacija zemalja u kojima je stopa kriminala, naročito organizovanog, na nivou statističke greške i nalazeći da su postulati tog uređenja u potpunosti primenljivi na Republiku Srbiju.
Ukoliko je tako, tim je jasnije da taj stav neće izmeniti nikakva primedba simulovane javne rasprave u trajanju od četiri dana, međutim, UST ima obavezu da skrene pažnju da ovakve odluke mogu imati dalekosežne posledice za javnotužilačku organizaciju u celosti.
Slamanje monolitnosti javnotužilačke organizacije može da bude zapravo jedna od boljih vesti za kriminalne organizacije i pojedince iz sveta kriminala, budući da nestaju garancije da će ubuduće svaki javni tužilac podjednako efikasno, stručno i ciljano voditi postupak protiv pojedinca, grupe ili organizovane kriminalne grupe, te da će javno tužilaštvo do kraja i do poslednjeg čoveka braniti činjenično stanje i pravnu kvalifikaciju dela.
Sasvim suprotno, verovatno će im prijati saznanje da ukoliko jedan javni tužilac iz bilo kog razloga prestane da postupa u njihovom predmetu, neki naredni možda neće deliti mišljenje prethodnika, poučen njegovim iskustvom".
(Kurir.rs)