Vršnjačko nasilje je tema o kojoj se nedovoljno priča. To je nešto što boli i decu i roditelje. Deca su budućnost, deca su čista srca. Takođe, ona mogu biti zla prema slabijima i drugačijima od sebe.
Ostavlja posledice zauvek, i rane koje nastanu u najranijem detinjstvu jako teško kasnije zarastu. Kako se ponašati i kako pomoći onima koji su vam najvažniji?
Ova devojčica, sa svojih deset godina, već je iskusila koliko deca mogu biti loša.
- Pa baš i ne jer oni neće sa mnom da se igraju i slažu. Jer nemam lepe stvari i nemam dobre ocene. Dobila sam 3 i četvorku i svaki put dobivam po dvojke i jedinice. Biju me uvek kad ne znam nešto i kad ja hoću da se igram s njima, oni hoće da me biju - rekla je devojčica koja trpi nasilje.
- Jedno od pokazivanja stanja u položaju žena i dece. Stopa u obrazovnaje opšta je 100% a samo 60 posto roma završi osnovnu školu. To su stvari koje dovode do diskriminacije i kasnije - rekla je Sara Popčetović, majka deteta sa posebnim potrebama.
Diskriminacija je pravljenje razlike prema nekom ličnom svojstvu pojedinca.
- Među siromašnim grašanima posebno bih izdvojila one u romskim naseljima. Oni imaju veliki problem i pristupu zdravstvenom obrazovanju obrazovanju, nije redak slučaj i maloletnički brakovi - kaže Ljiljana Marković, specijalni pedagog.
Naš zakon poznaje preko 20 svojstava za diskriminaciju. Starost, invaliditet, nacionalna i verska pripadnost samo su neka od njih. Odrasli, pa onda ni deca koju odgajaju, nemaju mnogo razumevanja za različitost.
- Svakodnevno svaka šetnja ti se neko iščudi, dobaci, bukvalno ja se ne sećam da je i jedan dan prošao da smo otišli u šetnju a da neko nije se cimnuo, bacio neki komentar, da mu se neko nije podsmejao to jednostavno naša svakodnevica - rekla je Sara Popčetović, majka deteta sa posebnim potrebama.
Deca takva svojstva primećuju, i često su ona osnov za diskriminaciju, a neretko i vršnjačko nasilje.
- Detetu od 6 godina ne možeš da prikažeš da postoje deca sa posebnim potrebama. To roditelj priča sa decom da postoje drugačija deca, koja nisu ista u smislu komunikacije, mottorike to ne može da ti radi prosvetni radnik - kaže Sara.
Deca koja su u inkluzivnom programu često budu meta vršnjačkog nasilja i diskriminacjie. Sara je majka autističnog dečaka, i nije se odlučila da ga upiše u redovnu školu.
- Prvi primer je Djordje, sad ti njega da staviš u inkluziju ne zna da drži olovku koja je poenta, a sad su deca surova da bi mi ga deca zadirkivala, on ne zna da se brani, samo da bih ja mogla da kažem moje dete ide u tu i tu školu, budalaština - ispričala je Sara Popčetović
Postoje različite vrste vršnjačkog nasilja.
- Postoji nekoliko vrsta, fizičko svi znamo jer ako neko nekog udari, druga je emocijalno i roditelji prema deci i partnerski odnosima ako budeš dobar to ostavlja posledice po decu. Psihološko vređanje, ponižavanja, seksualno digitalno i postoji nova vrsta nasilja to je socijalno nasilje, u stvari socijalno isključivanje koja se javljaju zbog nekih razlika da li zbog oblačnjea, muzike. Ono što jeste nas pratilo zadnjih godinu i po dana jeste to povećano korišćenje računara telefona tableta i ostalih zbog online nastave, bez obzira kou dete je moralo da koristi računar, kako je dete koristilo slobodno vreme to nežalost nismo - rekla je Ljiljana Marković, specijalni pedagog.
Svako dete želi da pripada i da se uklopi u grupu. To je deo odrastanja.
- Uvek postoji momenat kompeticije u grupi, ispitovanja i preispitivanja i te neke stvari koje smo svi radili i zato je uvek važno da dete pripada nekoj grupi. Sad ako to nema u školi gde najviše provodi vremena onda je pitanje gde će naći. Jako je loše ako dete nema grupe - kaže psiholog.
- Deca se preko interneta vaspitavaju, I još ako ima neki baka servis mislim da tu propuštamo našu decu, mislim da je tu problem. Roditelji treba više da razmišljaju o tome pogotovo što se ova deca sad rađaju sa osnovnom školom, ova deca sad ne znam imaju tik tokove, internet i sve je više i više nasilja što vidimo po novimana osnovnim školama. - rekla je Sara.
Digitalno nasilje je relativno nov vid nasilja, ali deca I zbog njega jednako pate. To što je ono što je na internetu dostupno svima, takođe ne pomože.
- Šta reći roditelju šta je najvažnije da roditelj bude uključen u život digitalni svog deteta. Pitanje je kako a da to nije stvar kontrole upravo kroz zajedničke aktivnosti pa zajedno gledati zajedno komentarisati. Deca koje trpe nasilje imaju promene u ponašanju. Deca sve što proživljavaju pokazuju kroz svoje ponašanje i svaki roditelj koji dobro prati svoje dete ne mislim da ni tu treba biti neumeren to su male promene, gubitak apetita, loš san, povučenost, ili konstantna utučenost sve promene nervoza agresivnost sve promene koje primetimo treba proveriti. Mislim da je važno da deci kažemo da vidimo šta se dešava, da imaju nešto što ih muči, možemo da pitamo je l sve u redu, pomoći ću, možda neće upaliti iz prvog puta, ali onda ponoviti da bismo detetu stavili do znanja da smo tu za sve što treba - rekla je psiholog Ljiljana Marković.
Na izgradnji poverenja deteta radi se od najranijeg doba.
- Dati slobodu i razvijati taj slobodan odnos da onda i kad imaju neki problem da se obrate roditeljima jer se ne boje da će ih kazniti i negde ih ohrabrivati ako se dešava nešto što se njima ne dopada da popričaju sa vama i da se vama obrate - kaže psiholog.
Kada se nasilje sankcioniše i kazni, dalje se ne radi ništa ni sa onim ko je vršio ni sa onim ko je trpeo nasilje.
- Mi zaustavimo nasilje tog ttrenutkja kaznimo dete i to je to. Mislim da je problem što ne postoje resocijalizacija mogu da kažem da je značajno da oni shvate do tim načinom ne mogu da postignu ono što žele, ali je važno pokazati im da je postije drugi načini - zaključila je Ljiljana Marković
Kurir.rs/M.L.
Kurir tel4evizija je dostupna na kanalu broj osam za korisnike MTS Iris TV, m:SAT tv, Supernova, BeotelNet, Orion telekom, Pošta NET i Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme m:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.
Bonus video: