Postizanje konsenzusa, što je bio pristup nemačke kancelarke, više nije održiv u Evropi teško pogođenoj krizama, pokazalo je istraživanje Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR).
Posle 15 godina "merkelizma", neutralnog pristupa nemačke kancelarke sa naglaskom na postizanju konsenzusa, mnogi Evropljani su prihvatili Nemačku kao EU lidera. Međutim, nova studija ECFR-a pokazuje da će Berlin posle penzionisanja Angele Merkel, morati da napravi neke radikalne promene.
"Angela Merkel je postala otelotvorenje snažne i stabilne Nemačke i tokom decenije i više kriza, pozicionirala se kao sidro Evrope", naveo je koautor izveštaja ECFR-a, Pjotr Buras.
"Merkelizam više nije održiva opcija. Merkel je uspevala da zadrži status kvo na kontinentu, ali izazovi sa kojima je Evropa sada suočena - pandemija, klimatske promene, geopolitički problemi, zahtevaju radikalna rešenja a ne kozmetičke promene. EU je potrebna vizionarska Nemačka", navodi se u studiji zasnovanoj na anketama u 12 zemalja članica EU.
Ankete su pokazale da Merkel, koja krajem meseca napušta politiku, i dalje uživa snažnu podršku Evropljana. Većina ispitianika (41%), uključujući one iz Holandije (58%), Španije (57%) i Portugalije (52 posto) bi, hipotetički, radije videli Angelu Merkel nego francuskog predsednika Emanuela Makrona na čelu EU.
Ispitanici u 12 zemalja EU takođe veruju da će Nemačka braniti njihove interese, uključujući ekonomsku i finansijsku politiku, uprkos žestokim kritikama na račun Berlina zbog mera štednje i balansiranja vudžeta. Čak i zemlje sa drugačijim politikama poput Španije (45%) i Mađarske (50%) podržavaju ekonomsko vođstvo Nemačke.
Takođe, 35 procenata Evropljana bi volelo da Berlin preuzme kormilo kada je reč o ljudskim pravima, uključujući 49 procenata ispitanika u Mađarskoj i 23 posto u Poljskoj koje su u klinču sa Briselom oko poštovanja vladavine zakona.
Većina ispitanih Evropljana očekuje da će bez mame Merkel na čelu, biti više sukoba u svetu. Međutim, poverenje u Nemačku kao geopolitičkog lidera je nisko. Svega 25 posto ispitanika misli da bi Nemačka trebalo da vodi EU odnose sa SAD, a kada je reč o EU odnosima sa Rusijom i Kinom, ta podrška je još niža - 20 procenata i 17 posto.
Anketa je pokazala i razliku u tome kako Evropljani vide Nemačku i kako Nemci vide Nemačku. Ispostavilo se da Nemci nisu ubeđeni da njihova zemlja može i treba da igra veću ulogu u EU. Samo je na pitanje o zaštiti ljudskih prava i demokratije, više od trećine Nemaca (38%) ocenilo da bi njihova zemlja mogla da brani EU interese, dok je svaki peti smatrao da Berlin ne bi mogao da bude predvodnik ni u jednom od više pitanja i problema predstavljenih u izveštaju.
Nemci su pesimisti i kada je reč i o životu posle Merkelove. Čak 52 posto njih veruje da je zlatno doba prošlo, dok u 12 EU zemalja tek 34 procenta ispitanika misli isto.
Autori studije navode da rezultati pokazuju da će Nemačka, ako želi da zadrži reputaciju i poverenje koje su uživali tokom ere Angele Merkel, morati radikalno da razmotri svoju politiku prema EU, uključujući i otvoreniji sukob sa Poljskom i Mađarskom zbog kršenja vrednosti bloka, ali i spoljnu politiku saradnje sa Rusijom i Kinom.
"Ključni izazov za pobednika izbora iduće nedelje biće da ubedi Nemcde da je njihovom odnosu sa EU potrebna ozbiljna promena", rekla je koautorka studije Jana Puglierin.
"Pristup EU kohezije, koji je oblikovao EU politiku agendu tokom ere Merkel, mogao bi da bude primamljiv za njenog naslednika ali u svetlu međunarodnih kriza i uloge Nemačke unutar EU, taj pristup je teško održiv", dodala je ona.
Ako Nemačka želi da zadrži svoj status pokretačke snage EU, moraće da se ozbiljnije pozabavi pitanjima koja su važna njenim građanima i EU partnerima jasno stavi do znanja kako EU može da opstane u ovom podeljenom i krizom uzdrmanom svetu, dodala je Puglierin.
Naslednik Merkelove takođe će morati biračima kod kuće da "proda" važnost nemačkog vođstva u bloku. "Ne mogu više da priušte sebi da budu neutralni i zadržavaju status kvo. Došlo je vreme da Berlin izabere stranu", poručuju autori studije.
Kurir.rs