MODA PEĆINSKOG ČOVEKA: Naučnici pronašli dokaze da su ljudi pravili odeću pre 120.000 godina
Alatke i kosti pronađeni u jednoj pećini u Maroku, mogli bi da budu najraniji dokazi ljudskog "modiranja".
Moda je uvek bila prozor u prošlost. Naučnici su sada u pećini u Maroku pronašli alatke i kosti odranih životinja koje bi mogle da budu dokaz da su ljudi pravili (i nosili) odeću pre 120.000 godina.
Dr Emili Halet sa Instituta Maks Plank, autorka je studije u kojoj se navodi da su prvi ljudi koji su živeli u današnjoj Africi bili vrlo inovativni i snalažljivi.
"Naša studija dodaje još jednu stavku podužoj listi vrhunaca ljudskog ponašanja koje je počelo da se pojavljuje u arheološkim podacima iz Afrike pre nekih 100.000 godina", rekla je ona.
Halet i njene kolege su analizirali životinjske kosti pronađene u pećini Kontrebandires, na atlantskoj obali Maroka. U pećini su ranije pronađeni ostaci prvih ljudi.
Halet je još 2012. počela da proučava pronađene kosti životinja kako bi rekonstruisala jelovnik prvih ljudi i uporedila do kakvih promena je dolazilo sa promenom obrade kamenih alatki.
Međutim, ona i njene kolege su u slojevima zemlje starim između 120.000 i 90.000 godina pronašli životinjske kosti oblikovane u alatke - široke, glatke spatule napravljene od kostiju kopitara.
"Ove alatke su idealne za grebanje i uklanjanje vezivnog tkiva sa kože jer ne kidaju kožu ili krzno", naveo je tim. Daljom analizom kostiju peščane lisice, zlatnog šakala i divlje mačke utvrđeno je da se na njima nalaze zarezi i znaci guljenja krzna.
Tim je pronašao i zub kita koji je korišćen da se naoštri kamen. "Nisam očekivala da ću ga naći jer ostaci kita nisu identifikovani u ovom periodu pleistocena u severnoj Africi", rekla je Halet.
Iako Halet navodi da je moguće da su kože i krzna korišćeni i u druge svrhe, kombinacija svih ovih pronalazaka ukazuje na to da je, pre svega, krzno, korišćeno za pravljenje odeće.
Za sada ostaje misterija kako je ta odeća izgledala, kao i da li je korišćena da se ljudi zaštite od hladnoće ili je imala neku simboličnu ulogu. Halet kaže da je klima pre 120.000 godina bila umerena, kao i danas, što ukazuje na mogućnost da su prvi ljudi odeću nosili kako zbog "modiranja" tako i zbog zaštite.
"Ni u prošlosti ni danas ovde nema ekstremnih temperatura ili ekstremnih klimatskih uslova zbog čega ne mogu a da se ne zapitam da li je odeća bila strogo praktična ili simbolična ili i jedno i drugo?"
Isto tako je teško sa preciznošću reći kada je počela upotreba odeće. Vrlo je verovatno da su neandertalci koji su živeli u hladnijim klimama mnogo pre dolaska homo sapijensa, nosili neku vrstu odeće kako bi se zaštitili od vremenskih neprilika, ali konkretnih dokaza za to nema.
Genetske studije vaški pokazuju da su vaši koje postoje u odeći potomci vaški iz ljudske kose i da su se pojavile najkasnije pre 83.000 godina, a najranije pre 170.000 godina, što bi moglo da posluži kao dokaz da su ljudi nosili odeću pre velikih migracija iz Afrike.
Halet podseća da je u Italiji pronađena 400.000 godine stara alatka napravljena od kosti slona koja je možda bila korišćena za obradu kože. Verovatno su je koristili neandertalci. Igle se u arheološkim podacima pojavljuju mnogo kasnije, pre 40.000 godina
Kurir.rs