Jedna od najboljih glumica Narodnog pozorišta Republike Srpske Nikolina Friganović odavno je dokazala koliko je njena ljubav sa teatrom obostrana. Razvoj njene profesionalne karijere poslednjih meseci ide u prilog tome da su i njene simpatije prema kameri uzvraćene. Gledali smo je kao Milevu u "Dari iz Jasenovca", Ljilju u seriji "Kosti", a oživela je i likove pevačice Mace u "Pevačici" i Mirjane u "Braniocu". Dok iščekujemo premijeru ove poslednje serije, najavljenu za 21. septembar na RTS, Nikolina za TV Ekran govori o utiscima sa snimanja.
Kako ste reagovali kada ste dobili poziv da budete deo serije "Branilac"?
- Bila sam veoma srećna, ali je moja radost bila veća kada sam pročitala prve dve epizode u kojima igram. To je bila ljubav na prvo čitanje. Verovala sam u to što treba da radimo i sa oduševljenjem prihvatila da se upustim u ovu malu avanturu.
Koliko vam se dopala ideja da se ekranizuju istiniti događaji opisani u knjigama advokata Olivera Injca "Velike advokatske odbrane" i Filote File "Branio sam na smrt osuđene", kao i prema originalnim arhivskim predmetima advokata Veljka Guberine i Tome File?
- Bilo je veoma zanimljivo. S jedne strane i obavezujuće, jer smo morali da se držimo činjenica koje su se desile, ali je bilo i dosta prostora da domaštamo te likove i situacije.
Osećate li uzbuđenje pred premijeru serije?
- Uzbuđenje, nestrpljenje i jedan vid treme koja je već dugi niz godina prisutna u mom profesionalnom životu. Ona je konstantna i s njom sam se srodila. Ne znam kako bih mogla da funkcionišem bez treme.
Volite li da gledate ono što ste snimili i jeste li kritični prema sebi?
- Ne volim da sebe gledam na ekranu ili filmskom platnu. Jesam samokritična, nekad i previše. Ipak, ne treba sebe dovoditi u pitanje, ali preispitivanje može da bude korisno. Uvek se pitam da li sam mogla bolje, da li je trebalo da budem fleksibilnija, da li sam prišla ulozi iz pravog ugla i dovoljno unela sebe u ceo proces. Mnogo je teže raditi na filmu ili televiziji jer u pozorištu uvek imate šansu da kroz život predstave neke stvari korigujete. Pred kamerom je sve stvar trenutka. Kada ode u montažu, više niste vlasnici svog rada.
Kakav lik tumačite u seriji "Branilac"?
- Ta Mirjana Đanković jedan je sočan, potentan, slojevit i zanimljiv karakter, nimalo jednostavan. Rad na ulozi zahtevao je ozbiljnu pripremu i razumevanje psihologije tog lika koji ne dozvoljava proizvoljnost ni u pristupu, ni u igranju. Trudila sam se da ispoštujem sve što mi je bio zadatak i uživala sam u profesionalnom radu. Ta Mirjana je sa svojim ponašanjem i načinom života iskakala iz svih društvenih normi i kodeksa ponašanja tog vremena pa je bila još izazovnija za rad.
Na koji način ste se spremali?
- Sve informacije vezane za ovaj lik i slučaj dobili smo od reditelja Jelene Svetličić i Gojka Despotovića, koji je bio i direktor fotografije. Mnogo godina su posvetili istraživačkom radu i bili su spremni da nas uvuku u suštinu ove priče. Među nama se desila vrlo lepa profesionalna razmena.
Gde ste najviše nalazili inspiraciju za oživljavanje pedesetih godina prošlog veka kada se radnja dešava?
- O tom vremenu znamo iz priča roditelja i rodbine, preko televizije i filma. Uvek sam na to razdoblje gledala kao na idilično i nezaprljano. Mislila sam da je to bezgrešno vreme, doba renesanse kada je sve cvetalo, sve dok nisam ušla u ovu seriju koju čine komplikovane i strašne priče. One su bacile senku na moj doživljaj tog vremena. Život nekad piše mnogo bolje scenarije nego što mi možemo da smislimo.
Učestvovali ste i u drugom delu trilogije o vašem rodnom gradu Banjaluci. Šta ste naučili od te svoje Ljilje u seriji "Kosti"?
- Duboko sam vezana za tu seriju i zahvalna sam što sam bila njen deo. Ljilja jeste dobri duh serije i zaista je svetlo u tom ludilu, sivilu i mraku u kojem bauljaju svi ostali likovi. Mnogi od nas nešto mogu da nauče od Ljilje. Ona život prihvata onakav kakav jeste, trudi se da ga poboljša u okviru svojih mogućnosti i zahvalna je na malim stvarima.
Jeste li kroz stvaranje lika u filmu "Dara iz Jasenovca" proživljavali patnju žrtava?
- Nikada se ne distanciram od svojih likova, ne umem. Ako sam se prihvatila posla, biću u njemu do kraja. Sve znanje i iskustvo, i mentalno, fizičko i emotivno, inputiram u ono što radim. Sve oruđe koje posedujem poklanjam liku u tom trenutku. To je jedini način da uloga oživi. Ako je posmatram sa distance, ne znam koliko će biti živa i verodostojna. Ulažem uvek maksimum, što je bio slučaj i sa ulogom Mileve. Nemoguće je bilo uhvatiti distancu i sačuvati se od svega toga. Možda u našim genetskim kodovima postoje neraskidive veze s tom prošlošću.
Počelo je i emitovanje serije "Pevačica". Šta vam je bio motiv da prihvatite ulogu pevačice Mace?
- Uloga mi je uvek motiv. Važno mi je da prepoznam da li s njom mogu da donesem nešto novo. Zabavno je i zanimljivo da uronim u neki novi lik, da se oprobam u nekom novom žanru, da istražim neki karakter i tip koji do tada nisam imala priliku da oživim. Tako je bilo i sada sa ulogom pevačice Mace. Što se ideje tiče, serija jeste inspirisana tim strašnim zločinom, ali on nije njena centralna tačka, u šta će publika imati priliku da se uveri kada pogleda prvu sezonu.
Jasmina Antonijević Milošević Foto: Saša Petković
Bonus video: