NIKOLINU FRIGANOVIĆ GLEDAMO U SERIJI PEVAČICA KAO MACU: Život piše bolje scenarije nego što mi možemo da smislimo
Jedna od najboljih glumica Narodnog pozorišta Republike Srpske Nikolina Friganović odavno je dokazala koliko je njena ljubav sa teatrom obostrana. Razvoj njene profesionalne karijere poslednjih meseci ide u prilog tome da su i njene simpatije prema kameri uzvraćene. Gledali smo je kao Milevu u "Dari iz Jasenovca", Ljilju u seriji "Kosti", a oživela je i likove pevačice Mace u "Pevačici" i Mirjane u "Braniocu". Dok iščekujemo premijeru ove poslednje serije, najavljenu za 21. septembar na RTS, Nikolina za TV Ekran govori o utiscima sa snimanja.
Kako ste reagovali kada ste dobili poziv da budete deo serije "Branilac"?
- Bila sam veoma srećna, ali je moja radost bila veća kada sam pročitala prve dve epizode u kojima igram. To je bila ljubav na prvo čitanje. Verovala sam u to što treba da radimo i sa oduševljenjem prihvatila da se upustim u ovu malu avanturu.
Koliko vam se dopala ideja da se ekranizuju istiniti događaji opisani u knjigama advokata Olivera Injca "Velike advokatske odbrane" i Filote File "Branio sam na smrt osuđene", kao i prema originalnim arhivskim predmetima advokata Veljka Guberine i Tome File?
- Bilo je veoma zanimljivo. S jedne strane i obavezujuće, jer smo morali da se držimo činjenica koje su se desile, ali je bilo i dosta prostora da domaštamo te likove i situacije.
Osećate li uzbuđenje pred premijeru serije?
- Uzbuđenje, nestrpljenje i jedan vid treme koja je već dugi niz godina prisutna u mom profesionalnom životu. Ona je konstantna i s njom sam se srodila. Ne znam kako bih mogla da funkcionišem bez treme.
Volite li da gledate ono što ste snimili i jeste li kritični prema sebi?
- Ne volim da sebe gledam na ekranu ili filmskom platnu. Jesam samokritična, nekad i previše. Ipak, ne treba sebe dovoditi u pitanje, ali preispitivanje može da bude korisno. Uvek se pitam da li sam mogla bolje, da li je trebalo da budem fleksibilnija, da li sam prišla ulozi iz pravog ugla i dovoljno unela sebe u ceo proces. Mnogo je teže raditi na filmu ili televiziji jer u pozorištu uvek imate šansu da kroz život predstave neke stvari korigujete. Pred kamerom je sve stvar trenutka. Kada ode u montažu, više niste vlasnici svog rada.
Kakav lik tumačite u seriji "Branilac"?
- Ta Mirjana Đanković jedan je sočan, potentan, slojevit i zanimljiv karakter, nimalo jednostavan. Rad na ulozi zahtevao je ozbiljnu pripremu i razumevanje psihologije tog lika koji ne dozvoljava proizvoljnost ni u pristupu, ni u igranju. Trudila sam se da ispoštujem sve što mi je bio zadatak i uživala sam u profesionalnom radu. Ta Mirjana je sa svojim ponašanjem i načinom života iskakala iz svih društvenih normi i kodeksa ponašanja tog vremena pa je bila još izazovnija za rad.
Na koji način ste se spremali?
- Sve informacije vezane za ovaj lik i slučaj dobili smo od reditelja Jelene Svetličić i Gojka Despotovića, koji je bio i direktor fotografije. Mnogo godina su posvetili istraživačkom radu i bili su spremni da nas uvuku u suštinu ove priče. Među nama se desila vrlo lepa profesionalna razmena.
Gde ste najviše nalazili inspiraciju za oživljavanje pedesetih godina prošlog veka kada se radnja dešava?
- O tom vremenu znamo iz priča roditelja i rodbine, preko televizije i filma. Uvek sam na to razdoblje gledala kao na idilično i nezaprljano. Mislila sam da je to bezgrešno vreme, doba renesanse kada je sve cvetalo, sve dok nisam ušla u ovu seriju koju čine komplikovane i strašne priče. One su bacile senku na moj doživljaj tog vremena. Život nekad piše mnogo bolje scenarije nego što mi možemo da smislimo.
Učestvovali ste i u drugom delu trilogije o vašem rodnom gradu Banjaluci. Šta ste naučili od te svoje Ljilje u seriji "Kosti"?
- Duboko sam vezana za tu seriju i zahvalna sam što sam bila njen deo. Ljilja jeste dobri duh serije i zaista je svetlo u tom ludilu, sivilu i mraku u kojem bauljaju svi ostali likovi. Mnogi od nas nešto mogu da nauče od Ljilje. Ona život prihvata onakav kakav jeste, trudi se da ga poboljša u okviru svojih mogućnosti i zahvalna je na malim stvarima.
Jeste li kroz stvaranje lika u filmu "Dara iz Jasenovca" proživljavali patnju žrtava?
- Nikada se ne distanciram od svojih likova, ne umem. Ako sam se prihvatila posla, biću u njemu do kraja. Sve znanje i iskustvo, i mentalno, fizičko i emotivno, inputiram u ono što radim. Sve oruđe koje posedujem poklanjam liku u tom trenutku. To je jedini način da uloga oživi. Ako je posmatram sa distance, ne znam koliko će biti živa i verodostojna. Ulažem uvek maksimum, što je bio slučaj i sa ulogom Mileve. Nemoguće je bilo uhvatiti distancu i sačuvati se od svega toga. Možda u našim genetskim kodovima postoje neraskidive veze s tom prošlošću.
Počelo je i emitovanje serije "Pevačica". Šta vam je bio motiv da prihvatite ulogu pevačice Mace?
- Uloga mi je uvek motiv. Važno mi je da prepoznam da li s njom mogu da donesem nešto novo. Zabavno je i zanimljivo da uronim u neki novi lik, da se oprobam u nekom novom žanru, da istražim neki karakter i tip koji do tada nisam imala priliku da oživim. Tako je bilo i sada sa ulogom pevačice Mace. Što se ideje tiče, serija jeste inspirisana tim strašnim zločinom, ali on nije njena centralna tačka, u šta će publika imati priliku da se uveri kada pogleda prvu sezonu.
Jasmina Antonijević Milošević Foto: Saša Petković
Bonus video: