ŠETNJA PUSTINJOM I BALISTIČKI VAZDUŠNI TOPOVI: Neobični načini testiranja novih, ultra skupih, svemirskih odela NASA-e
S obzirom na to da je površina Meseca veoma negostoljubivo okruženje bez vazduha, sa niskom gravatijom i mnogo prašine i mikrometeora koji mogu da lete brzinom većom od 35.000 kilometara na sat, astronauti moraju da budu dobro zaštićeni.
Izrada novog svemirskog odela nije ni lak, a ni jeftin posao. Delom jer se na razvoju takvog odela radi godinama, razvijaju se nove tehnologije i materijali, a delom i jer nova odela moraju da izdrže ekstremne uslove. Procenjuje se da su odela koja su nosili prvi astronauti na Mesecu koštala između 15 i 22 miliona dolara.
Današnja svemirska odela su sofisticiranija, ali i skuplja, a ona u budućnosti biće još skuplja - prema nekim procenama, mogla bi NASA-u da koštaju i 500 miliona dolara.
Inženjeri u NASA-inoj laboratoriji Istraživačkog centra Glen već godinama rade na izboru materijala koje će astronauti nositi na budućim misijama na Mesec i Mars i pomno testiraju i razvijaju odela.
Jedno takvo odelo stvoreno je u okviru projekta HMP, a kako bi se uverili da odelo ispunjava sve uslove, eksperti su organizovali tesitranje u Oregonu, u pustinji u kojoj su trenirali i astronauti Apola i gde su se testirala i svemirska odela koja su nosili na svom istorijskom putovanju na Mesec.
Tamo su mogli testirati koliko astronauti mogu da se kreću u odelima po neravnom terenu, kamenju, u pećinama i drugim, potencijalno izazovnim terenima. Da bi odelo postalo zvanično astronautsko odelo, mora da prođe testove NASA-inih inženjera koji obuhvataju i "pucanje" u odelo iz 12 metara dugog vazdušnogg topa.
S obzirom na to da je površina Meseca veoma negostoljubivo okruženje bez vazduha, sa niskom gravatijom i mnogo prašine i mikrometeora koji mogu da lete brzinom većom od 35.000 kilometara na sat, astronauti moraju da budu dobro zaštićeni.
U Balističkoj laboratoriji Glen centra, naučnici su osmislili niz testova koji bi trebalo da pomognu u odabiru materijala za astronautska odela za predstojeću misiju Artemis. Materijali će se tako naći na nišanu 12 metara dugog vazdušnog balističkog topa koji može da ispaljuje projektile brzinom od gotovo 1000 metara u sekundi, a sve kako bi simulirali uslove u kojima astronauta, na primer pogodi mikrometeor, navode i NASA-e.
Ako je odijelo pod pritiskom, mala rupa može da postane veliki problem. Ovakvi balistički testovi nužni su kako bi se osigurala pouzdanost opreme i materijala koji se koriste, kaže Majk Pereira, glavni tehničar laboratorije.
Kako bi procenili koliko je određeni materijal primenjiv i koliko slojeva materijala je potrebno za bezbednu upotrebu, inženjeri pomoću vazdušnog topa ispucavaju čelične kuglice u različite materijale. Ekipa je čak priključila top na vakuum kako bi uklonila otpor vazduha i samim tim su ispucavali kuglice većom brzinom. Ceo eksperiment je snimljen kako bi se proučio svaki aspekt testiranja.
Zanimljivo, ali većina materijala na testu su zapravo kompozitni materijali, odnosno kombinacija različitih supstanci koje uključuju i vlakna za dodatnu snagu te smole koje povezuju te slojeve, a ujedno omogućuju ublažavanje udaraca i apsorpciju energije koja njime nastaje, navodi Zimo.
Koji su materijali prošli test saznaće se kad NASA i zvanično predstavi finalni proizvod - odela koja će na Mesecu nositi astronauti misije Artemis.
Kurir.rs