Dramski umetnik Ljubomir Bandović bio je gost 14. Leskovačkog internacionalnog festivala filmske režije, gde je, u krupnom planu, govorio o svojim počecima, umetničkom sazrevanju i dosadašnjim filmskim, pozorišnim i TV ulogama. Razgovor je održan u Kulturnom centru, prepunom posetilaca koji su hteli da čuju Bandovića, a kog su zbog vrlo iskrene priče, ispunjene mnogim anegdotama, pozdravili burnim aplauzom.
- Gluma je služba. Radite za nešto više, bolje - smatra glumac.
Najdraža uloga na filmu dosad mu je lik Svetozara Miletića u ostvarenju "Ime naroda" Darka Bajića.
- Retko vam se desi da možete da oživite spomenik. Sto odsto mog profesionalnog života se slilo u tu ulogu. Mi o tom čoveku ne znamo ništa. Ne znamo šta nam je ostavio, a danas uživamo u pravima koja su on i njegova ćerka izborili za nas. Taj film je uspeo da ne bude istorijska čitanka, niti da bude srbovanje, već je to film o Milici i Jaši Tomiću - konstatovao je umetnik. Pamti i uloge u filmovima "Igla ispod praga" Ivana Marinovića, "Neprijatelj" Dejana Zečevića i "Sestre" Vladimira Paskaljevića:
- "Sestre" su film koji nekome može da spase život. Posle tog filma, moja majka dve nedelje nije htela da priča sa mnom jer sam igrao tog lošeg Tadiju - priznao je on.
Bandović je izrazio veliku zahvalnost što o svojoj glumi može da priča na LIFFE u Leskovcu, a smatra ga ozbiljnim festivalom sa kog se šalju ozbiljne ideje.
Iako svestan da mu je najširu popularnost donela televizija i uloge u serijama "Ono kao ljubav", "Vratiće se rode" i "Vojna akademija", voleo bi da na filmu igra Stepu Stepanovića, a u pozorištu Sirana de Beržeraka.
Glumac je otkrio da je kao dečak, dok je rastao u Vranju, znao da će biti glumac.
- Mama i tata su radili u fabrici "Koštana", pravili cipele, i dobijali su karte za pozorište. Ali nisu išli. Ne idu ni danas, ne gledaju ni mene. Brat i ja smo išli u pozorište. Ali kada sam sa 10 godina gledao Kraljevačko pozorište i predstavu "Moj tata, socijalistički kulak", shvatio sam da sve što hoću jeste da budem glumac. Uvideo sam da, ukoliko tu postoji način da praviš svoju stvarnost, onda je to umetnost koju ja hoću da stvaram.
Dok je stasavao u mladića, tokom gimnazije, igrao je u čak devet predstava u vranjanskom pozorištu "Bora Stanković" i interesovala ga je samo gluma.
- Prođem kroz gimnaziju i odem u pozorište. Tamo me je sve zanimalo, sve sam radio, samo kostime nisam peglao. U školi sam imao 200 izostanaka, razredna mi je pravdala jer je znala da sam u teatru, pa sam na kraju odgovarao i bio vrlo dobar đak.
Na prijemni na FDU, kada je klasu primao Vladimir Jevtović, zakasnio je, pa je morao da čeka da se predstave svi kandidati da na kraju dođe njegov red:
- Spremio sam osam monologa, četiri pesme i 32 imitacije. Znao sam da je scena moja, Vlada Jevtović me je video kao dete u telu odraslog čoveka. Tog dana sam samo ja prošao u uži krug.
Od mnogobrojnih predstava u kojima je igrao ili igra, izdvaja nekoliko. "Klaustrofobična komedija" u režiji Darka Bajića jedna je od njih.
- Bajić me je zvao i pitao me: "Hoćeš da budeš Bata", misleći na Savu Odžačara, ulogu koja je obeležila pozorišni život Danila Bate Stojkovića. Imitirajući Batin glas, rekao sam mu: "Ja mogu da budem Bata, ali ti nemaš te pare da mi platiš." Kada sam pročitao tekst, znao sam da je to za mene pisano. Kasnije sam saznao da je u novosadskoj verziji te predstave igrao Predrag Pepi Laković, moj rođak po ženskoj liniji iz Crne Gore. A Bata je znao da izađe na scenu, kaže istinu i bude bolan, tačan i emotivan. Sava mi je prva glavna uloga koju sam odigrao u pozorištu. Od te predstave, ja drugačije dišem, drugačiji sam sam sa sobom kada doživljavam sebe kao glumca.
Trenutno igra i Iliju Čvorovića u "Balkanskom špijunu" u režiji Tatjane Mandić Rigonat po tekstu Duška Kovačevića, a poređenja sa Batom Stojkovićem mu prijaju.
- Sve što je Duško Kovačević pisao je jedan te isti čovek, dobri čovek sa margina našeg društva koji pokušava da spoji nespojivo, da ostane dobar sebi i drugima, da ne napusti ideale na kojima je vaspitavan - zaključio je glumac.
Kurir.rs
Bonus video: