Na otvorenoj pozornici u Tršiću, rodnom selu reformatora srpskog pisca i azbuke Vuka Stefanovića Karadžića, danas (19.9.) je održana završna svečanost 88. Vukovog sabora.
Posle ''Himne Vuku'' Stevana St.Mokranjca, pozdravnu reč upustio je Vidoje Petrović, gradonačelnik Loznice, a tradicionalnu saborsku besedu održao je profesor dr Aleksandar Milanović. Vuk i Vukovo delo su nadvisili i vreme i ljude, što se takođe može reći i za našeg nobelovca Ivu Andrića kome su posvećeni ovogodišnji programi sabora - kazao je na početku obraćanja Petrović.
- I Vuk i Ivo Andrić, predstavljali su hodajuće znanje, znanje u susretu sa slobodom. Znanje i sloboda su jedinstvena mešavina svakog oporavka ali i opomena da se bez njih ne temelji ni jedna država. Njihovo doba imalo je potrebu za intelektualcima koji razumeju prostor, ljude i vreme. Slavimo svetla dela Vuka i Andrića za dostizanje svetlih ciljeva. Vuk bi nam poručio da ako prepoznajemo cilj znaćemo da nađemo i put do njega. Jer, ''svako vredi onoliko koliko čemu teži."
Mi znamo da teškoće rastu kako se bližimo svojim ciljevima. Za nekoga su to uspesi na ličnom i porodičnom planu, za druge ono što ostavljaju naraštaju. Budimo zato Srbi po Vuku, Andriću ili Nikoli Tesli. Budimo ljudi po Patrijarhu srpskom Pavlu - kazao je gradonačelnik.
Vuk je vođen ključnom idejom što bržeg opismenjavanja srpskog naroda, krenuo, a potom i celokupna kultura srpska za njim, putem normiranja narodnog jezika, kazao je u besedi "Na putu Vukovom i vukovskom", dr Milanović. Znajući više od svojih neistomišljenika i uviđajući bolji značaj narodnog jezika za razvitak nacionalne kulture, Vuk je, kaže besednik, pratio evropske, herderovske romantičarske tokove, koji su istovremeno stizali iz Nemačke i Rusije. Ne primećujući u svojoj odlučnosti zlurade komentare okoline koja je u njemu videla zagoornika "svinjarskog i govedarskog jezika" uveo je nanovo Srbiju u Evropu na najbolji način ne oponašajući tuđe ideje, iskustva, tuđa rešenja, već preko srpskih narodnih pesama, preko ’’Srpskog rječnika’’, preko normiranog, književnog jezika srpskog.
- Pravi je trenutak i mesto da zamolim da se i u Srbiji broj časova srpskog kao maternjeg jezika izjednači s brojem časova maternjeg jezika u regionu i ostatku Evrope. Pravo je mesto da zamolim da naše medijske i izdavačke kuće budu u zakonskoj obavezi da imaju zaposlene lektore budući da im je javni izraz neretko pre odraz nekulture mišljenja nego kulture mišljenja. Ne budimo nemi posmatrači postavke u kojoj je privatna zarada iznad nacionalne kulture.Ne budimo nemi posmatrači opadanja želje mladih da studiraju srpski jezik i književnsot jer u toj časnoj i velikom mukom stečenoj diplomi i tituli profesora ne prpeoznaju perspektivu ni u Srbiji ni van nje. Ovako ostajemo u začaranom krugu jezičke i ne samo jezičke nekulture - poručio je besednik danas.
Ako se u trenucima slabosti uplašimo za budućnost srpskog jezika i srpske ćirilice, ne klonimo duhom.
Neka nas ohrabri dobro poznata Vukova poruka, koja u našem narodu dugo odzvanja poput eha : "Ne da se, ali će se dati!", zaključio je dr Milanović Posetioci su u umetničkom programu videli dramolet u tri slike pod nazivom "Ivo Andrić: častan pobednik" po tekstu Muharema Bazdulja, a u režiji Marka Stanića. Ovogodišnji Vukov sabor, od 13. do 19. septembra, odvijao se u znaku jubileja – 60 godina od dodele Nobelove nagrade Ivi Andriću i pola veka postojanja Međunarodnog slavističkog centra. Vukov sabora je naša najstarija i najmasovnija kulturna manifestacija, a održava se u čast reformatora srpskog jezika Vuka Karadžića. Prvi saborovanje održano je 17. septembra 1933, i od tada se svake godine uoči Male Gospojine u Tršiću okupljaju poštovaoci dela Vuka Karadžića. Organizator 88. Vukovog sabora je loznički Centar za kulturu "Vuk Karadžić", pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja i Grada Loznice.
(Kurir.rs/T. Ilić)