Ovu godinu karakteriše nedostatak domaćeg meda u Bosni i Hercegovini, jer svi prethodni meseci nisu išli na ruku pčelama.
Pčelari upozoravaju da su tržišta preplavljena lažnim medom, dajući savete kako prepoznati nekvalitetan proizvod.
Prvobitno prolećne kiše, mraz i niske temperature vazduha, a zatim letnja suša, ove godine pčele nisu imale odgovarajuću ispašu. Upravo zbog toga u bh. Kvalitetnog domaćeg meda na tržištu gotovo da nema, tvrde lokalni pčelari, koji ocenjuju 2021. godinu kao izuzetno lošu.
"Ove godine je nedostajao glavni ili bagremov pašnjak, a zbog svih prilika koje su nas zadesile, naišli smo na opšti nedostatak nektara. Sedam do 12 kilograma po košnici. Sada je znatno ispod sedam kilograma", rekao je Rehad Deljo, predsednik Saveza pčelara Federacije Bosne i Hercegovine za Klix.ba.
U poslednjem talasu pčelarstva ove sezone, pčelari u srednjoj Bosni uspeli su izvući određene količine meda koji je nastao pčelinjom ispašom na lipi i hrastu. Međutim, to nije bilo dovoljno za vredne i kvalitetne prinose.
"Za normalno funkcionisanje potrebno nam je približno dve hiljade tona meda, s obzirom na to da se naši građani na kućnom pragu snabdevaju pčelinjim proizvodima na tradicionalan način", dodaje Deljo.
Situacija u Republici Srpskoj ove godine nije ništa bolja. Kako je potvrdilo tamošnje Udruženje pčelara, glavni pašnjaci su potpuno završeni, a prinosa meda nije bilo.
Svih proteklih godina pčelari se nisu odlučili za drastičnije povećanje cena proizvoda. U Bosni i Hercegovini se kreću od 15 do 20 konvertibilnih maraka po kilogramu, zavisi od vrste meda.
Potražnja za medom u Bosni i Hercegovini tržište je znatno veće od proizvodnje, a ono na što pčelari posebno upozoravaju je falsifikovani med, ali i uvozni, koji je izuzetno lošeg kvaliteta. Zbog toga bi, prema Delje, inspekcijski organi trebalo da se više angažuju na terenu.
"Med je treći proizvod u svetu koji se najviše falsifikuje. Glavni problem za nas je uvoz, s obzirom na to da se med slabijeg kvaliteta uvozi na naše tržište. Nažalost, lažni med ušao je na tržišta BiH i građane koji brinu o tome zdravlja i ishrane, preporučujem im da med kupuju od proverenih pčelara “, savetuje Deljo.
Kvalitetan domaći med može se prepoznati na nekoliko načina. Prema savetu istaknutog tuzlanskog pčelara Safeta Salkovića, pravi med, bilo da je kristalizovan ili ne, prvo ga morate pomirisati, pa kašikom naneti na jezik i podići na nepce. Ako osetite male kristale koji se lako tope, to je kvalitetan ili pravi med. S druge strane, ako su kristali izuzetno oštri i imate utisak da ste na nepce stavili pesak ili staklo, onda je to lažni med.
Na području Federacije BiH, prema trenutno dostupnim podacima, registrovano je više od 300 hiljada košnica, što se smatra značajnim pčelarskim fondom, kojemu treba sačuvati, ali i posvetiti posebnu pažnju.
"Nažalost, trenutno naše vlasti, odnosno resorna ministarstva ne razemiju na odgovarajući način i potrebna nam je veća podrška. Trenutno imamo podsticajnu politiku na osnovu koje se pčelarima po košnici plaća šest maraka, što je, moramo priznati, smešno. Nebrojeno puta do sada smo se pozivali na više nivoe vlasti, ali trenutno se stvari samo kreću u pozitivnom smjeru na opštinskom nivou, poput Sarajeva i Tuzle “, ističe Deljo, ističući da pčelari u Hrvatskoj, Crnoj Gori i Sloveniji u mnogo boljem položaju.
Med je najjednostavniji i najjeftiniji proizvod od pčela, koji takođe nudi polen , propolis i matični mleč. Pčelari imaju najmanje koristi od pčela, u odnosu na ekosistem i društvo u celini.
Deljo navodi da ovo može biti ozbiljna privredna grana, ali uz mnogo veći angažman vlasti. Dok se to ne dogodi, pčelari će nastaviti da rade u nadi da će sledeća godina biti bolja od ove, ali i nekoliko njih unazad.
Kurir.rs