Parlamentarni izbori u Nemačkoj, najvažniji izbori ove godine u Evropi, biće karakteristični po nekoliko velikih promena. Prva i jedina žena u istoriji nemačkog parlamentarizma i neko ko je proveo najviše dana obavljajući funkciju kancelara SR Nemačke Angela Merkel, posle četiri uzastopna mandata, povlači se iz politike. Napušta ovu funkciju sa visokom podrškom građana, koju trenutno nema niko od njenih potencijalnih naslednika.
Druga značajna promena je što najdugovečniju kancelarku neće naslediti njen kolega iz Hrišćansko-demokratske unije Nemačke (CDU), već iz konkurentske Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD). Po trenutnim anketama, ubedljivi favorit za kancelarsko mesto je socijaldemokratski vicekancelar i ministar finansija Olaf Šolc. Iza njega je demohrišćanin Armin Lašet, koji značajno zaostaje po stepenu podrške. Najveća promena, bez dileme, biće ta da će buduću vladu posle predstojećih izbora činiti čak tri partije. Ova situacija se nije desila još od prvih posleratnih vlada Konrada Adenauera i posledica je ravnomerne podele glasova između više stranaka.
Nemački birači danas ne koncentrišu svoje glasove na nekoliko velikih partija. Aktuelni favorit za kancelarsko mesto, socijaldemokrata Olaf Šolc, imaće težak zadatak nakon izbora 26. septembra. U nemačkom Bundestagu će se naći čak šest partija, tri sa levice i tri sa desnice. Matematički gledano, za funkcionalnu većinu biće neophodne najmanje tri stranke. Zahvaljujući usitnjenijoj podršci i manjku želje da se vlada sastavlja sa levim (Levicom) ili desnim populistima (Alternativom za Nemačku), na vlasti ćemo ponovo imati kombinaciju levih i desnih stranaka. Pojedini stručnjaci neretko takve koalicije nazivaju „garantom stabilnosti u teškim momentima“, ali u Nemačkoj su one već postale pravilo.
Prethodne dve vlade bile su vlade takozvane velike koalicije, koju su činile dve najjače partije, desni CDU i levi SPD. Vladajuća koalicija prve vlade Angele Merkel takođe je bila u ovom sastavu. Dok su u ranijim decenijama ove koalicije bile retkost, danas su postale pravilo, što je dovelo do relativizacije političkih razlika. CDU i SPD su se gotovo programski stopili, što ni za jednu ni za drugu stranku nije prirodno. To je stvorilo zbunjenost kod birača.
Stranke su postale slične, iako je jedna na levici, a druga na desnici. Vlade Gerharda Šredera, između socijaldemokrata i Zelenih, ili najčešće vlade demohrišćana i desno liberalnog FDP, predstavljale su ideološki logične i kompatibilne koalicije. U prethodnih 15 godina se ova granica stanjila i deluje da će uskoro nestati.
Nakon ovih izbora, možemo očekivati sličan scenario. Izvesno je da će stožer nove vlade biti SPD, sa partnerima iz Zelenih i desno liberalnog FDP Kristijana Lindnera. Ova tzv. semafor koalicija (nazvana po bojama tri stranke), predstavljala bi takođe mešavinu levih partija (SDP i Zeleni) sa desnom strankom (FDP). Takva vlada bi bila nešto bliža Americi, a nešto dalja od Rusije i Kine. Druga opcija je vlast sa Zelenima i nepopularnom Levicom, ali ona je skoro nemoguća zbog stavova druge partije prema NATO i EU.
Na kraju, posle 16 godina neprekidne vlasti, Šolc će poslati demohrišćane u opoziciju, ali nasleđe Angele Merkel sa ideološki konfuznim vladama dobiće svoj još složeniji nastavak.