JEDINSTVENA RUSIJA UBEDLJIVO VODI: Osvojili smo dvotrećinsku većinu!
Vladajuća Jedinstvena Rusija (JR) je, prema preliminarnim podacima, na izborima za Državnu Dumu osvojila dvotrećinsku većinu, saopštio je danas visoki funkcioner te partije Aleksandar Turčak.
Partija premilinarno dobija 315 mandata od 450, što joj omogućava da ima ustavnu većinu, naveo je Turčak.
Centralna izborna komisija jutros je saopštila da je JR, lojalna predsedniku države Vladimiru Putinu, osvojila 49,42 odsto glasova na parlamentarnim izborima, nakon prebrojanih 80,1 odsto glasačkih listića.
Na drugom mestu je Komunistička partija sa 19,28 odsto, a slede Liberalno-demokratska partija Rusije koja je osvojila 7,55 odsto, Pravedna Rusija sa 7,37 odsto i stranka Novi ljudi sa 5,37 odsto.
U parlament će ući tih pet stranaka koje su prešle cenzus od pet odsto.
Cenzus nisu prešle Stranka rasta sa osvojenih 2,53 odsto, Građanska platforma 1,33 odsto, Jabloko sa 1,1 odsto i ostale partije koje su dobile manje od jedan odsto glasova.
Na izborima nije bilo značajnijeg prisustva opozicije pošto su organizacije povezane sa zatvorenim Aleksejem Navaljnim, najglasnijim kritičarem Kremlja, proglašene ekstremističkim, čime je praktično svakom ko je povezan sa njegovom političkom mrežom zabranjeno da se kandiduje.
Rezultati elektronskog glasanja preko interneta u Moskvi još nisu objavljeni.
Jedan od saradnika uhapšenog opozicionara Alekseja Navaljnog, Leonid Volkov, sugerisao je da vlasti planiraju da manipulišu glasovima preko interneta, posebno u liberalnijim gradovima kao što su Moskva i Sankt Peterburg.
Zbog sistema glasanja, za sada nije jasno kako će se rezultati pretočiti u raspodelu mesta u novom sazivu Dume.
Polovina od 450 mesta se dodeljuje prema glasanju za partijske liste, dok se druga polovina bira po većinskom sistemu. Izborni zvaničnici su rekli da prvi rezultati sugerišu da kandidati Jedinstvene Rusije vode u 193 takvih pojedinačnih trka.
Jedinstvena Rusija, koja trenutno ima 334 od 450 poslanika u Dumi, nastoji da zadrži supervećinu koja omogućava promenu Ustava. Ta stranka je, međutim, duboko nepopularna i istraživanja nezavisnih anketara pokazala su da je njen rejting najniži u poslednje dve decenije od kada je osnovana.
Na poslednjem nacionalnom glasanju 2016. godine, Jedinstvena Rusija osvojila je nešto više od 54 odsto glasova.
Apatija je još jedna velika briga za vlasti, pošto su ruski glasači sve ciničniji po pitanju slobodnih i fer izbora. Sredinom popodneva 19. septembra izlaznost na biračkim mestima širom zemlje bila je oko 43 odsto, saopštila je Centralna izborna komisija.
Pored testa za Jedinstvenu Rusiju, trodnevno glasanje bilo je i veliki test za Navaljnog, uhapšenog borca protiv korupcije čiji su saveznici mnogo uložili u strategiju "pametnog glasanja", s ciljem da se podrije kontrola Ujedinjene Rusije nad politikom u zemlji.
Ove godine većina kandidata koja je dobila podršku "pametnog glasanja" dolazi iz Komunističke partije, iako ona sa još dve stranke u Dumi retko glasa protiv inicijativa većine ili onih za koje je izričito lobirao Kremlj.
"Ako stranka Jedinstvena Rusija uspe, naša zemlja će se suočiti sa još pet godina siromaštva, pet godina svakodnevne represije i pet uzalud potrošenih godina", navedeno je na Navaljnovom Instagram nalogu uoči izbora.
Poslednjih meseci, vlasti su pokrenule sveobuhvatnu akciju protiv Navaljnove političke mreže, označivši je "ekstremističkom organizacijom" i zabranivši njegovim saveznicima da učestvuju na izborima.
Navaljni u zatvoru izdržava kaznu od dve i po godine po optužbama za koje njegovi saveznici kažu da su politički motivisane.
Kada je glasanje počelo 17. septembra, Navaljnova aplikacija Pametno glasanja nestala je iz Eplove (Apple) i Guglove (Google) prodavnice. Telegram, popularna aplikacija za razmenu poruka i ključni alat Navaljnovog tima za širenje svojih poruka, takođe je uklonio Pametno glasanje. Jutjub (YouTube), koji je u vlasništvu Gugla, takođe je uklonio video sa imenima kandidata koji su podržani strategijom "pametnog glasanja".
Blokirano je i oko 50 sajtova koje vodi Navaljni, uključujući i onaj koji je posvećen pametnom glasanju.
Glasanje, koje se održava uporedo sa izborima za regionalne guvernere i lokalne skupštine, održano je uz rasprostranjene izveštaje o nepravilnostima.
Prvog dana glasanja na nekim biračkim mestima bilo je neuobičajeno dugih redova. Nezavisna organizacija za praćenje izbora Golos sugerisala je da je reč o radnicima u državnim kompanijama i službama, kao i pripadnicima vojske koje su Jedinstvena Rusija i vlasti primorale da glasaju.
Širom Rusije bilo je izveštaja o popunjavanju glasačkih kutija i "glasanju na vrtešci", gde se glasači autobusom prevoze od biračkih mesta do biračkih mesta kao organizovana grupa. Nejasno je, međutim, u kojoj meri izveštaji o prevarama mogu uticali na konačan rezultat.
Navaljnov tim pozvao je birače da glasaju poslednjeg dana kako bi se smanjile šanse da njihovi glasovi budu odbačeni posle prva dva dana glasanja.
Vlasti su navele da su proširile izbore na tri dana kako bi se sprečile gužve zbog pandemije kovid 19. Kritičari, međutim, kažu da duži period glasanja nudi široke mogućnosti za manipulaciju i nameštanje rezultata.
Golos je ranije izvestio da je bilo oko 2.000 kršenja procedure, kao i kršenja mera za čuvanje glasačkih listića na biračkim mestima, da su neki glasali više puta, kao i desetine incidenata ubacivanja listića u glasačke kutije.
Genadi Zjuganov, koji je na čelu Komunističke partije, takođe je naveo široko rasprostranjena kršenja zakona i pozvao izborne zvaničnike da odgovore na izveštaje o "brojnim apsolutno nečuvenim činjenicama", uključujući punjenje glasačkih kutija.
Kurir.rs/Beta