Zatvorske dane u kaznionicama bivše Jugoslavije, verovali ili ne, zajedno su provodili Vladimir Vlado Dapčević i Ljubomir Magaš, poznatiji kao Ljuba Zemunac.
Sudbina je tako spojila dvojicu kontroverznih, jedan je revolucionar, zatvaran zbog IB-a, politički emigrant i ogorčeni protivnik Titovog režima, dok je drugi legenda beogradskog asfalta, kriminalac i bokser, najpoznatiji predstavnik jugoslovenskog podzemlja.
Vlado Dapčević je rođen 1917. u selu Ljubotinji. U 16. godini postaje član Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ), a u 17. član je ilegalne Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Više puta je hapšen.
Polomljen u tajnosti
Jugoslovenske vlasti mesecima su držale u tajnosti njegovo hapšenje. Tek 25. decembra 1975. objavljeno je da je „u vršenju neprijateljske delatnosti uhapšen Vladimir Dapčević na teritoriji Jugoslavije“.
U međuvremenu, neko van zatvora već zna o hapšenju Dapčevića.
To je Rosa Ćurčić, domaćica, majka Ljuba Zemunca, koja je posle razvoda sama podizala sina i ćerku.
Nemačke vlasti izručile su Jugoslaviji Magaša 1975. godine i to zbog neodležane kazne za silovanje. Tako se obreo u CZ-u baš u vreme kad su iz Rumunije dopremili Vlada Dapčevića.
Mama, znaš li ko je noćas doveden
U knjizi Dušana Popovića i Nebojše Pavlovića "Ljuba Zemunac, maneken smrti", objavljenoj 1988, dve godine posle Magaševog ubistva u Frankfurtu, svedoči njegova majka, Rosa:
- Sad ću da ispričam jedan detalj. Ljuba u CZ-u, leži u bolnici zbog metka koji mu je šetao, onog što je Kole u njega ispalio, a to nisam ni znala. Ja negde oko podne dolazim u posetu s njegovim ocem… nosim sinu paket. S njim još trojica zatvorenika i tri milicionera. A on se ne obraća ocu, nego meni:
- Mama, znaš li ko je noćas doveden - pita.
- Ja sad očekujem da će da spomene nekog od svojih drugova, kad on kaže: Vladu Dapčevića su doveli. Ja pobelela, gledam policajce.
- Doveli su ga noćas, majko! Dolaze drugovi, visoki rukovodioci da ga pljuju. Poslao sam mu jutros čokoladu - rekao joj je sin.
- U tom trenutku nisam znala gde sam. Kažem: "Dobro, sine, nego kaži šta tebi treba?’ On odmahuje rukom "ništa, samo da ti kažem, da znaš da je tu”. Ja sam prva saznala da je Vlado Dapčević doveden u CZ, pa je kasnije premešten u Požarevac - ispričala je Rosa Magaš.
Ponovni susret sa manekenom smrti
Vlada Dapčevića, na za javnost zatvorenom procesu u Beogradu, branio je Jovan Barović. Presuđeno mu je 5. juna 1976. - na smrt.
Ipak, zbog pritiska belgijskih vlasti, njegove starosti, ugleda porodice i učešća u Narodnooslobodilačkoj borbi, kaznu mu 21. juna 1976. smanjuju na 20, pa na 15 godina. Robija u “Zabeli”, kraj Požarevca., a tu ga opet zatiče - Ljuba Zemunac.
U zatvoru su Dapčević i Magaš, po različitim osnovama, klasifikovani kao "nepopravljivi" unutar zloglasnog Sedmog paviljona KPD "Zabela".
Tako je bilo sve do velike robijaške pobune 1977. godine, koja je trajala nekoliko nedelja.
Radnici KPD uzeti su za taoce, a potom su mučeni i preživeli su torturu. Magaš je potom premešten u drugi zatvor, dok je Vlado tu robijao do kraja.
Ljuba Zemunac je na desnoj ruci imao istetoviranu zvezdu petokraku, a kasnije je istetovirao i lik Če Gevare, koji mu je postao uzor.
(Kurir.rs/24sedam)