BAJDEN POZVAO VRHOVNI SUD: Zaštitite prava žena, ne obarajte istorijsku odluku o legalizaciji abortusa

Travelwide / Alamy / Alamy / Profimedia

Američki predsednik Džo Bajden pozvao je Vrhovni sud SAD da ne obara istorijsku presudu Ro protiv Vejda iz 1973. godine kojom je legalizovan abortus, nakon odluke suda u Teksasu da kriminalizuje pobačaj i najave da se slično može očekivati i u Misisipiju.

Vlasti Misisipija nameravaju da zabrane proceduru posle 15 nedelje trudnoće i vrše ogroman pritisak na jedinu kliniku za abortus u toj državi, Žensku zdravstvenu organizaciju iz Džeksona.

Bajdenova administracija je navela da su presuda Ro protiv Vejda i dalja odluka iz 1992. potvrdili da je "prepoznato da je primoravanje žene da nastavi sa trudnoćom protiv njene volje duboko zadiranje u njenu autonomiju, telesni integritet i ravnopravan položaj u društvu".

Protivnici abortusa zatražili su od Vrhovnog suda, gde konzervativci imaju većinu 6:3, da obori presudu iz 1973. godine. Sud će početi da razmatra ovo pitanje 1. decembra a presuda se očekuje krajem juna.

Predstavnici Misisipija tvrde da je presuda u slučaju Ro protiv Vejda "užasno pogrešna" i da je treba oboriti.

Ro protiv Vejda

Sudski proces Ro protiv Vejda je sudski proces iz 1973. godine pred američkim Vrhovnim sudom, nakon kojeg je u SAD-u legalizovan pobačaj na zahtev iz bilo kog razloga do vremena trudnoće kada fetus može da preživi bez make (obično do 7. meseca).

Nakon 7. meseca pobačaj se dozvoljava, ako je ugrožen život majke. Ovaj sudski proces jedan je od najkontroverznijih u istoriji američkog.

Norma L. Mekorvi (pseudonim Džejn Ro) ostala je trudna 1969. godine. Prijatelji su je savetovali da izjavi da je silovana, jer bi u tom slučaju mogla da abortira.

Kako je taj predlog otpao jer nije bilo policijskog uviđaja, ona se obratila advokaticama Sari Vedington i Lindi Kofi koje su diplomirale na Univerzitetu u Teksasu da joj pomognu da abortira i tužila Vejda, okružnog tužioca Dalasa koji se protivio abortusu.

U to vreme pobačaj je bio zabranjen, osim u posebnim okolnostima. Slučaj je došao do američkog Vrhovnog suda, koji je dozvolio Normi Mekorvi da abortira. Sudije su glasale 7:2.

Vrhovni sud je u svojoj presudi podelio period trajanja trudnoće na tri dela, i u zavisnosti od toga propisao šta države mogu da reguliđi u različitim periodima trudnoće:

- Tokom prva tri meseca savezne države ne mogu da zabrane abortus, već odluku o abortusu moraju da ostave trudnoj ženi.

- Tokom druga tri meseca države mogu da zabrane ili regulišu abortus, ukoliko je to potrebno radi očuvanja života trudnice.

- U poslednjem tromesečju trudnoće, države mogu da regulišu ili čak zabrane abortus u interesu očuvanja prenatalnog života, osim ako je abortus neophodan radi očuvanja života majke.

Norma ipak nije pobacila, nego je rodila živo dete i dala ga na usvajanje, ali je zakon ostao na snazi do današnjih dana.

Mekorvi je kasnije promenila mišljenje i zalagala se za promenu presude i tvrdila da abortus povređuje žene.

Amerika polako ali sigurno klizi u srednji vek, kada je reč o ženskim reproduktivnim pravima. Početkom septemra, vlasti Teksasa odlučile su da de fakto zabrane abortus posle šeste nedelje (kada većina žena i ne zna da je trudna), što je izazvalo žestoke kritike javnosti ali je i "povuklo" druge, konzervativne države da i one razmore zabranu abortusa.

Pitanje abortusa je još od presude Ro protiv Vejda meta razdora i trn u oku religioznim konzervativcima, koji su dodatno popili udarad odlukom iz 1992. godine u slučaju Planirano roditeljstvo jugoistočne Pensilvanije protiv Kejsija, kada je potvrđena presuda iz 1973. i zabranjeno otežavanje pristupu abortusu ženama koje se na njega odluče.

Odlukom u slučaju Ro protiv Vejda, navodi se da države ne mogu da zabane abortus sve dok plod ne poraste dovoljno da može da preživi van materice, što je negde između 24 i 28 nedelje. Misisipi sada pokušava da oživi zabranu iz 2018. Klinika iz Džeksona tužila je državu zbog zabrane abortusa posle 15 nedelje i dobila ih je i na federalnom sudu i na apelacionom sudu.

Vrhovni sud je 2016. i 2020. u više navrata obarao i zabranjivao restriktivne zakone iz Teksasa i Luzicijane, ali je bivši predsednik Donald Tramp postavio svoje ljude u Vrhovni sud pomerivši ga dalje u desno.

Kurir.rs

TAGOVI