Dok su autoritarni populisti bili u uzletu u Evropi i SAD, zvali su je “predvodnicom slobodnog sveta”. Nemačka kancelarka Angela Merkel uskoro završava istorijskih 16 godina na vlasti sa neizvesnim nasleđem u zemlji i inostranstvu.
Merkel je toliko dugo na funkciji da je prozvana “večnom kancelarkom”. I toliko je popularna da bi verovatno osvojila rekordni peti mandat da ga želi.
Umesto toga, 67-godišnja Merkel će predati palicu kao prva nemačka kancelarka koja je odstupila sa vlasti po sopstvenom izboru, sa celom generacijom glasača koji nikada nisu nikoga drugog doživeli na vlasti, pišu Poslovni.hr i Hina.
Njene pristalice kažu da je pružala stabilno, pragmatično vođstvo u brojnim krizama kao umerena osoba sa sposobnošću okupljanja i ujedinjenja.
Kritičari joj, pak, spočitavaju stihijsko vođenje koje je temeljila na najširem mogućem konsenzusu i tvrde da je Angeli Merkel nedostajalo odvažne vizije da Evropu i njenu najveću privredu pripremi za naredne decenije.
Ono što je sigurno je da iza sebe ostavlja rascepkanu političku scenu, delimično i zato jer kandidat njene stranke Armin Lašet ne uspeva da izađe iz njene sene i isprofiliše se kao lider.
Njegov socijaldemokratski suparnik, ministar finansija Olaf Šolc, uspešnije se predstavlja kao kandidat kontinuiteta, smatra AFP.
Učini pravu stvar
Smirena i sabrana, Merkel je poslednjih godina mnogima služila kao dobrodošla protivteža velikim, drskim ljudima svetske politike od Donalda Trampa do Vladimira Putina.
Anketa istraživačkog centra Pew pokazala je krajem prošle godine da većina u zapadnim zemljama ima "poverenje u Merkel da će učiniti pravu stvar kada su u pitanju globalno važne stvari".
Međutim, poslednje dane poslednjeg mandata obeležilo je ono što je Merkel nazvala “gorkim, dramatičnim i užasnim” povratkom talibana na vlast u Avganistanu, debaklom za koji deli krivicu.
Doktorka kvantne hemije, odrasla iza čelične zavese, Merkel je slušala svoje birače i bila im garant stabilnosti.
Njene promene u politici odražavale su želje nemačke većine, među kojima je postepeno ukidanje nuklearne energije nakon katastrofe u Fukušimi 2011. godine. U tabor nekad jako konzervativnog CDU privukla je široku novu koaliciju žena i urbanih glasača.
Kraljica štednje
Pre pandemije korona virusa činilo se da će njen najhrabriji potez, držanje otvorenih nemačkih granica 2015. za više od milion tražitelja azila, odrediti njeno nasleđe.
I dok su mnogi Nemci pozdravili njen poklič “Mi to možemo”, ovaj potez ohrabrio je i protivmigrantsku stranku Alternativu za Nemačku (AfD), kojom je prvi put nakon Drugog svetskog rata kranja desnica ušla u parlament.
U isto vreme, čelnici poput mađarskog Viktora Orbana optužili su je za “moralni imperijalizam”.
Šest godina kasnije, požalila se Merkel ovog meseca, čini se da Evropska unija nije ništa bliža jedinstvenoj politici o migraciji.
Žena koja je nekad bila poznata kao “klimatska kancelarka” zbog zagovaranja obnovljivih izvora energije takođe se suočava sa masovnim pokretom mladih aktivista koji tvrde da nije uspela da se uhvati u koštac sa klimatskom krizom i da čak ni Nemačka nije ispunila svoje obaveze smanjenja emisija štetnih gasova.
Bila je vodeća evropska državnica tokom krize u evrozoni kad je Berlin zagovarao hitno smanjenje potrošnje u zamenu za međunarodne zajmove kao pomoć zaduženim zemljama.
Ljutiti demonstanti nazvali su je evropskom “kraljicom stroge štednje” i prikazivali je u nacističkoj odeći, ali su je pristalice branile i tvrdile da štiti evrozonu.
Od Kolove devojčice do mame
Merkel je najdugovečnija čelnica u EU i G7. Počela je kancelarski mandat 2005. u vreme Džordža W. Buša, Tonija Beira i Žaka Širaka.
Rođena je kao Angela Dorotea Kasner 17. jula 1954. kao ćerka luteranskog sveštenika i učiteljice.
U školi se isticala u ruskom i matematici. Sa Vladimirom Putinom, koji je 1989. u vreme pada Berlinskog zida bio oficir KGB-a u Drezdenu, razgovarala je na ruskom.
Sa prvim suprugom se venčala 1977. i razvela nakon pet godina, ali je zadržala njegovo prezime.
Nakon pada Berlinskog zida, tada mlada hemičarka pridružila se prodemokratskoj grupi koja će se potom spojiti sa Kolovim demohrišćanima.
Protestantkinja sa istoka koju je Kol zvao "svojom devojčicom" postaće kasnije čelnica stranke kojom su dominirali katolici sa zapada.
Kad je došla na vlast stranački suparnici su je zajedljivo i iza leđa zvali "Muti", ali ona je vešto i pametno, a neki tvrde i nemilosrdno, eliminisala svoje protivnike, pišu Poslovni.hr/Hina.
Iako se njeno ime našlo na listama želja za ključne pozicije u EU ili Ujedinjenim narodima, Merkel je rekla da će potpuno napustiti politiku.
Upitana čemu se najviše raduje u penziji, odgovorila je: "To što neću morati stalno da donosim odluke".
Kurir.rs