Ko će zameniti Angelu Merkel na mestu nemačkog kancelara je pitanje od milion dolara za koje, dva dana pred izbore, niko nema odgovor.
Najnovije, i poslednje, veliko ispitivanje javnog mnjenja uoči izbora u nedelju pokazalo je da socijaldemorate (SPD) imaju 25 posto podrške a Hrišćansko-demokratska unija (CDU) 23 posto.
SPD su nedeljama bili favorit samo da bi im u poslednje vreme podrška opala na vrlo tanušnu većinu, iako je lider Olaf Šulc "počistio" protivkandidate u svim TV debatama, vešto koristeći položaj ministra finansija i predstavljajući sebe kao de fakto naslednika politike Angele Merkel (iako je njen izbor bio Armin Lašet, šef CDU) tako što je šaljivo skupio šake u oblik romba, kako to radi Merkel.
Sa druge strane, kolaps podrške CDU i njihovom koalicionom partneru CSU posledica je "mlakog" kandidata u vidu Armina Lašeta i brojnih gafova koje su imali tokom kampanje, uključujući i loše reagovanje na katastrofalne poplave proteklog leta.
Čak i ako uspeju da stignu SPD na ćelu sa Olafom Šolcom, koji je "viđen" za kancelara, CDU će na ovim izborima imati jedan od najlošijih rezultata u poslednjih gotovo osam decenija.
Stranke koje bi još mogle da uđu u Bundestag i samim tim u koalicionu vladu, pa samim tim i da utiču na to ko će biti kancelar su: Zeleni sa 16 posto podrške, liberalni FDP sa 12 posto, ultradesničarska Alternativa za Nemačku sa 10 posto i Levica sa 6 posto.
Trostrana koalicija deluje kao neizbežan ishod izbora, prvi put na nacionalnom nivou, što je posledica sve veće iscepkanosti nemačke politike koja je, istina, prisutna i u drugim evropskim zemljama.
Rezultat će imati dalekosežne posledice na način funkcionisanja nove vlade, kao i na položaj Nemačke kao lidera Evrope. Očekuje se da će posle izbora, uslediti nedelje ako ne i meseci žustrih rasprava oko formiranja nove vlade.
Kurir.rs